Nova Evropa

doba, katastrofa kosovska, i pobeda deseterca, pa Кагадјогаје, ра Vuk, pa Svetozar Marković! To su te dve grane našega života nad kojima stoji most meštrovićijanske Sinteze. Akcenat je na našem sredovečnom ničeanizmu, koji je kreirao tip Marka, Mi treba taj naš pokret da shvatimo religijozno. Neoslavjanska religija! Onaj dijonizijski elemenat, deseterac, naša arhitektonika narodna, naša dekorativnost, sve to treba da se izmesi u jedno — i da se stvori. To je cement, to je baza — !

Puba je samo nabacio masu tih ideja, koje su onda kod nas letale po zraku kao epidemija, i onda je ušutio. Osetio je prazninu, kako izmedju njega i Trnina nema savršeno nikakog kontakta, Zrak, Dim, Kiša, »On čupka onaj pliš divanski, i oči su mu praznozelene, On nije čuo nijedne jedine moje reči, On se izdire tu, on je žut, žuč kipi u njemu. Što me gleda tako zeleno?«

— Dakle što mislite Vi o toj sintezi, gospodine, oštro je zapitao Puba Trnina, da bi prekinuo šutnju.

Trninu se nije dalo da govori, Bio je umoran. Jako umoran. Ali kako mu se ton toga upita pričinio drsko izazovnim, on je svejedno reagirao. »Šta će taj balavi maturant mene tu da kapacitira? On govori tu kao docent! Excathedra! Smešno!«

— Šta ja mislim o tome? Ja mislim da je to sve što ste vi sada tu deklamirali jedna obična maturantska »šturm-drengerska« fraza! To ja mislim!

— Kako? Kako?

— Lepo! Tako sam rekao kako mislim! Baš tako! Šturm i

Drang! Tol

— To je jeftino, nešto etiketirati pa gotovo! Dajte vi to objasnite! To nije način, moj gospodine — uzrujao se Puba na taj nenadani obrat,

— Pa čekajte, mladi moj gospodine! Nisam ja hteo da vas uvredđim! Dopustite mi da objasnim! Vi govorite u patosu! I to je prirodno, konačno, da vi govorite u patosu. I ja sam sa devetnajst godina govorio u patosu, Vi mislite da je svaka vaša reč lavina, i da će sve povaljati i slomiti na svome putu. A videli smo mi već takih lavina, pa što je nastalo iz njih? Močvare su nastale, Rastopile su se u blato. Ništa! Smrad je nastao iz lavina — To nije stvarno što vi velite! To je tako! Općenitosti, —Ž— Sve te priče o toj vašoj meštrovićijanskoj neoslavjanskoj sintezi, sve su to deklamacije! Šta se sve kod nas već nije deklamovalo! I o Vizantu, i Rimu, i o kulturnim fendencama Vizanta i Rima! Haha! Kulturne tendence Rima i Vizanta! Čuli smo mi već to! Čuli smo to, moj dragi! I o Aziji smo čuli i o Evropi Istoku i Zapadu, Panonija, TIlirik! Deklamiralo se kod nas da smo Ilirik! Jest! I io, da imamo hiljadugodišnju državu, i taj vaš slavni Srednji Vek! Šta se sve nije napisalo o tom srednjem veku? Crkve, glagoljica, kraljevi, dinastije, feudum i barok! Ja sam već video ljude koji su hteli da si iskopaju oči, jer je jedan dokazivao da je naš feudalac čitao Voltera i dopisivao se s njim! I o našem »biedermayeru« se pisalo, Mi smo imali »biedermayer«! I portrete i muziku i cehove i garde i kraljevske

544