Nova Evropa

pribijeni sveci, martiri, i Sebastijani. Naše gimnazije trebaju Kolumbe! One trebaju karaktere i stegove, a ne liriku rezignacije! A to što vi svi danas radite, govorite i pišete, 10 je rezignacija i poraz. Vi ste pali, i vi nemate prava da vašom bolesnom skepsom podgrizate naš elani Vi nemate prava! 7;

Da nije tu bila prisutna Melanija, Trnin ne bi, vrlo je verojalno, uopšte ni nastavio ovaj razgOVOT, Arogancija toga mladića vredjala ба je principijelno, Taj balavi maturant govori tu nekom sugestivnom сатпосуебби Као да stoji na gomili pobeda i trofeja, A ni pisati još ne zna, Kako samo zlo piše! Nabacuje se frazama i drzak je nečuveno. 1 obuzet nekom neodoljivom dubokom potrebom, da istrgne iz sebe jednu krvavu krpu svoje mladosti, počeo je Trnin da se ispoveda Melaniji, kako je to bilo dok je on bio u prvoj mladosti! Kako nije on shvatao život tako hohštaplershi kao ova mladjarija! Nije hodao na dobre večere бозрофспата! КИН nosio engleska odela! Odakle ovom balavcu to novo englesko odelo?

— Da da, moj mladi gospodine! Igrao sam već ja vašu ulogu u životu! Igrao sam je! To je vreme kad čovek imade silne iluzije! I volja mu nije satrtal To je dibanje u jednoj liniji kroza sve. Čovek je ekrazit! Bomba! Svi smo mi verovali da ćemo preorati globus, A što se dogodilo? Poniženje za poniženjem! Sramota za sramotom! Porazi! Propasti! Nije bilo novaca! Bilo je projekata i ideja i sinteze, ali nije bilo novaca, Nismo mi hodali u engleskom odelu, da, u englesbom odelu! Nje bilo poštene redakcije! Niti da korektor postane čovek! Ništa! Ništa! Vi se ironično smeškate! Vi ste mlad! Vi još ne znate što to znači: Novac! Novaca nije bilo! | nije nikoga bilo da nam da novaca. Ni žena ni mecena! Kako smo se mi ško{ovali? Mi smo bili gladni od prve gimnazije dalje, uvek! Da! Gladni smo bili! Ja sam za tri forinta iznajmio postelju kod nekog špeditera na Radničkom Dolu i na njoj sam spavao od sedam na veče do sedam u jutro, Po danu je na toj postelji spavao jedan radnik iz bidranta, I ja sam onda verovao u druge neke Prometeje! Ja sam hteo da radim! Da sve bacim iz sebe što me je žderalo! One vulkane i rane u sebil A što? Što je nastalo iz sviju onih kaosa u meni? Onda se je čovek mogao dobro prodati Nisam hteo da se: prodam ni bogu ocu, i u kuhinji kod one jadne špediterke, 8de su se deca derala, tamo sam radio, U sobu se nije smelo! Tamo su hrkali šlafgengeri dnevni, A sve je kod nas bilo prepotopno, Zar mislite da vas ne bi bili linčovali, popljuvali, uapsili, da ste napisali samo polovicu od onoga što se danas piše? Mastodonski glupo je sve bilo — i hermetički zatvoreno! Il nisam mogao ništa! Ni danas ne mogu ništa! Same nule, medijokriteti, idijoti! I to se ne može satrti nikako! I gledajte зато охај тој Карић! Ја ба sam krpam! 1 čarape svoje sam krpam! 1 cipele ove nosim već sedmu godinu! Potkovane su! Eto! Imadu više od pet kila. I što se tu može? Čovek stoji u tom vrtlogu ništica i ne može drugo, nego digne ruke i pušta svoju krv! Neka padne sena naše pafnje na tu ludnicu u kojoj živimo! Neka je posveti! To!

— To je, katolicizam —

_— Pa dobro! Neka bude! Ali to jeste! To postoji! To nije fraza!

547