Nova Evropa

— Kakav je to ton? skočio je Trnin probledivši kao kreda. U vibraciji svog poslednjeg nerva, on je tako bolećivo drhtao da su mu se ruke na naslonjaču tresle kao u groznici,

_— Kakav je to ton? Ja si to izmoljavam! Vi možete taj ton da upotrebite sa vašim kolegama na gimnaziji —

___ Ја sam vam već rekao jedamput da nisam više na gimnaziji! Ja sam saradnik »Narodne Zastave«! То je onaj isti list gde vi vaše prazne feljtone štampate! Т tamo vam se smiju, vama i vašim feljtonima, vaše kolede! Zovu vas »grafoman«! Manijak i grafoman!

____Ni reči više neću da čujem! nasrnuo je Trnin па Pubu Vlabovića, Jeste li me čuli? Ni reči — |

| Tim tonom govore vaša gospoda kolege u »Zastavi«! Pozovite: njih na odgovornosti Valjda se nećete tu tući samnom? Duel! Haha! Duel!

Melanija je počela da glasno plače, i nije znala što bi, Ona Je samo mahala rupčićem kao belom zastavom, 1 бигмаја ба i brisala suze, »Oh, to je grozno! Još će se tu potući! Još će doći do skandala! Razbijati će sudje i pokućstvo! Dojuriti će partaje —« To ie Trnina sputalo, taj njezin plač i suze,

— Oprostite, draga gospojice! Oprostite, što je do toga došlo! Ali ja se od neodraslih osoba valjda ipak ne mogu dati vredjati —

_— Haha, haha! Neodrasle osobe! To је argument! Haha! smejao se Puba provokatorno i drsko,

— Da! Od neodraslih osoba! ponovio je Trnin drhćućim glasom, dignuavši ga još za nijansu, I onda je pristupio na korak do Pube pa a gledao ravno u oči, tako da su im se pogledi presekli kao koplja,

— 1 to nije sve, što bih mogao da vam kažem! To nije sve!

Ali Puba nije popustio zelenom pogledu Trnina, nego se isprsio borbeno, i Burnuvši zgrčene šake u džepovima blaćnim, on je pristupio Trninu na nekoliko centimetara, tako da su im se glave skoro dirale, i da su osetili vonj svoga ruha i tela,

— Čujle me, gospodin Trnin! Sve što biste rekli, bilo bi neizrecivo glupo! Glupo! Jeli me razumete? Neizrecivo glupo!

Melanija se očajno uhvatila za glavu, lamatala rukama, htela je da potrči i da se baci medju rivale, a nije mogla s mesta, nego se samo naslonila na kredencu, i tako joj je bilo kao da će se onesvestiti, Bila je tišina, taka tišina da se odnekud iz drugoga kata Rad glavama čula negde šivaća mašina kako šumi muklo i trese celim stropom, kad je Trnin odmahnuo rukom i povratio se bez reči do svoga mesta, Onda se okrenuo ı pošao do Melanije i poljubio joj ruku, i kao da je miluje svojim pogledom on se oprostio od nje. Melanija je pošla za njim, savijena u pasu samaritanski, pripivši se tik uz njegovo telo, kako se prate teški ranjenici, držeći ga ispod leve ruke. I tako ljubeći obe ruke Melanijine i klanjajući se s mnogo kurtoazije ispričavao se Trnin, da da poštedi i da mu oprosti, da uvidi da on to mora, i tako je izlazio van, neosvrnuvši se više. ni jedamput na Pubu, kao da njega ni nema u sobi,

Miroslav Krleža.

549