Nova Evropa

ireba da se destilira, onda će moguće iz svega biti neki rezultat! I kad vi ovde ovako celo to htenje, ako hoćete da tako kožem, težnju cele jedne generacije nazivate limunadom, onda se u načelu bunite. Da! Ako je reč o megalomaniji, onda je svakako više megalomanije u ovim vašim sintetičnim fantazmagorijama — I, molim vas, nemojte to uzeti za zlo! To je savet starijeđa i iskusnijega! Ništa drugo! Mi nismo ni litani ni genijalni, mladi moj gospodine! Lako je verovati u genijalnost, dok je čovek mlad, Ali kad čovek poživi, kad si malo ta spali jedno pero, pa tamo jedno! Nisu fo sve tako jednostavne stvari! Gomile su naše silne i crne, a niti talenata nema u nas, Niti lalenata, a kamo li genijal I pomreti će još nekoliko generacija dok će se tu oko naših svetlijih tačaka uhvatiti neko tkivo, I videti ćete, dragi moj, ako izvolite poživeti, kako je sve to kod nas prazno —

— To je rezignacija! Sasvim obična rezignacija! A vi nemate savršeno nikako pravo, da neki, ma kaki, impuls pobijate s tom ro. rezignacijom! To je kapitulacija! To Je debakl! To je likvi-

acija!

— Nije fo nikaka kapitulacija! Niti debakl! Vi danas još ne pojmite svu težinu našega problema, jer ste mlad, U nama se biju dva veka, dragi moj! Stari vek i novi vek! Mi smo s jedne strane još godine hiljadutristote po prilici! A s druge opet, Evropa! To gomile ne mogu u jednom danu, I mi koji·bismo hteli da poletimo, mi ne možemo dići sa sobom tešku masu!

— ALi što se to tiče gomila? Šta imadu gomile s idejama? Jedna idejna sinteza nema sa gomilama ništa! To je komično! U čemu je tu onda ikarovština?

— U čemu je tu ikarovština? Nije kod nas ikarovština u velikoj gesti! Kod nas je ikarovština u anonimnom radu i pregaranju. Ne u herojizmu frazerskom već u tihoj boli! Imade jedan izvesni herojizam pada! I za mene je svaki Ikar baš u onom momentu silan kad se ruši, Nego vi, mladi gospodine, niste još proživeli kako je to kad se pada! Više se kod nas pada nego se leti! Ovaj naš bolesni grad i truli ljudi u ovome gradu, ti niti ne slute da kad jedan ovakav anonimni Ikar prolazi našim cestama, da se tada tu prokisao i umoran 'vuče jedini vredan simbol našega života, Jedini vredan simbol! Takav se zvezdani lumen gasi u ovom našem analfabetskom blatu, i vidite, tu i jeste baš naš celi herojizam: Difi pali Ibar a nepostati Juda! Ne prodati se za cekine! Ne postati cinik niti kreteni Pobediti materiju! Pasti, ali pobediti materiju! U tome jeste ona veličina titanska! Biti gladan, hodati prezren i poderan, krvariti se i mučiti se u sebi, bez rezultata! — nije kapitulacija! I maločas, kad sam govorio reziбпоуапо, ја nisam govorio o kapitulaciji nego o rezultatu! Ja sam se rezignovao u odnosu na rezultat, a ne na samu ikarsku gestu! Ona mi je i danas simpatična! Ali onaka kako je ja shvatam, a ne kako se nebulozno po gimnazijama interpretira!

— Po gimnazijama su se ti vaši stihovi i taj titanizam vaš papirnati interpretirali u jednom zanosu, u jednoj veri, o kojima vi nemate ni pojma, mioj gospodine! I vi svi, da vi imate karaktera, vi biste se postavili pred sve naše gimnazije, kao Kolumbi, a ne kao

546