Nova Evropa

Ah! kako negde opojno miriše vanilija i uljuljava me u san, Miris je njen sladji i omamljiviji od napitka somalate,

Još vidim, kako mladi i visoki pastiri trče u dolini za divljim devojkama i silom ih grle, A sveta vitoroga goveda, runjave kovnomodre dlake, stoje u dugim redovima u srebrnoj reci, i mirna su, mirna,

Sa smeškom na ustima padam u san, na cveinome krevetu ispod žutog džbuna bagrema, i pijem slapove mirisa vanilije,

Sada je čas odmora.

Noć pali prve zvezde i iz neke daleke šume izmamljuje usnuli mesec, TL Oluja i Sunce.

Dugo je, dugo vremena šibao zemlju ognjenim bičevima demon suše, Vritra, Ona je ćutala, drhtela i trpela,

A onda je odnekale nahrupilo na nebo jato teških crnih oblak& i medju njima kišni bog Rudra, a zatim se izlio divlji pljusak, Cestom su potekli potočići žučćkaste muljevite vode i pevuckali. Ispaćena je zemlja na suhe ispucane usne pohlepno srkala sveži dažd, a potamnelo i ispareno drveće odjednoć je zasjalo kao prozirni smaragd,

Ja sam išao raskvašenom cestom i pevao sam zajedno sa daždem, Kroz kosu, preko vrućeg čela i ledjiju curela mi je voda i hladila me, Hodati je bilo divno, bosonog, po najfinijem mulju u koji se pretvorila sjajna prašina,

Onda je, naglo, zasjalo sunce i odrazilo se na bezbroj malih vodenih zrcala što su bila razlivena svuda naokolo.

Od Istoka, preko Zenita, prema Zapadu zaplamtela je svilena vrpca duge,

Duboko sam joj se poklonio.

I tada sam se setio pradeda svoga što kišu šalje i sidra se sa suncima i sa dušama, i mislio sam: Kako je već star praded moj moćni Indra, što kraljuje u Svargi, a boje su cvelnoga venca nebeskoga Još uvek tako svadbeno mlade i sveže!

Čitav sam dan taj mislio na pradeda svoga, na staroga Indru.

IV, Pesma Ljubavi,

Ja stojim pred tobom, draga, i moje su ruke raširene. 11 пе možeš ni levo, ni desno, ni natrag. Ti možeš samo napred, A pred tobom stojim ja, raskriljenih ruku, > |

Tvoje su trepavice spuštene, drašđa, a pogled ti je oboren, Tvoji beli prstići dršću kao zvuci sa žica srebrne lire,

Zašto ? |

Neka se oči tvoje smelo usprave i neka zasjaju kao ponoćne zvezde, Podji samo napred! Moje te raširene ruke čekaju,.,..

Podji! i

Ja nisam moćni Radža koji ima u svojim začaranim dvorovima legije belih slonova sa pozlaćenim kljovama, na čijim se ledjima ljuljaju baldahini od rujno-crvene svile i mekog purpurnog baršuna,

528