Nova Evropa

И још у једном питању, где изгледа, очигледно да би за дркву доори односи с нама морали бити од интереса, држи се Ватикан —- уколико смо обавештени — барем пасивно, у светојеронимском питању. Док се нашој влади (са становите стране) пребацује занемаривање овог питања, знамо поуздано да је она, у овом случају, све своје силе напрегла да га спасе. Али она код Ватикана, који би нам га једним митом могао да даде повратити, не налази никакове потпоре. И други су заводи били за рата. секвестрирани, но одмах након рата и повраћени. Рећи ће се, можда, да је с нашим ваводом друго. Друго је, међутим, једино утолико што треба. дирнути у живац оној шачици Далматинаца, талијанским нацијоналистима и фашистима, дочим по новоме курсу, вредност коју би црква. имала одтојем у Риму неколицине свештеника из наше државе, мери се према користи која може да се црпе из још једне симпатије више. За пропаганду пак у духу ватиканске политике, и тако већ постоји » РО Ташшо Опептаје«, 0 ROjeMy »L Idea Мамопаје«, у броју од 24. јула т. г., пише овако: » ЕР Та ио Опепгаје«, је један од оних центара активности, на који морају Талијани да гледају са највећом симпатијом, јер ти млади мисијонари преносе талијанску цивилизацију и језик у земљу. Истока, и ширећи их чине да се они цене.« -

Из свега овога што смо довле рекли, није тешко разабрати, да, је садашња политичка, оријентација ватиканска све друго пре него праведна према нама. На бурви њених интереса наше вредности не квотирају. Политика, Ватикана јест политика Талијанца, Папе, талијанских кардинала, и талијанских нунција. Католичка. пучка странка у Италији саставља владу скупа са масонима, и тај брак добија, барем #а с! ће, своју санкцију од доктриналног патримонија Ов. Колегија, а да се не огрешује о енциклику Лава ХИ »Humanum Genus«. :

Многи наивни људи мисле, да ова нама противна полнтика, потиче из непознавања наших прилика. Варају се. Врло се добро познаје цело стање ствари. И, кад тако стоји, не би поуздано ни наши бискупи, првозвани за то, могли боље упутити ватиканске прелате у праведно схватање наших прилика, или то, бар, не би помогло. Јер у ватиканским коридорима дува талијански ветар; и док тога не нестане ми можемо из Рима очекивати само политику штетну по наше државне интересе. А наша је главна несрећа што стојимо у непосредном додиру.

Да ли ће за овако деловање католичка црква побрати код нас рђавих плодова, идемо да видимо. Католички део нашега народа свакако не би смео да асимилира и даље своје верско осведочење чисто световној и нама штетној политици Ватикана, како се она данас води у његовим дворанама. Нека, као доказ, послужи што је вођа фашиста, посланик Мусолини, 28. јуна т. г. изјавио уреднику листа »Мезвзаббетго« гледе изјава словенских посланика у талијанском парламенту изречених као одговор на Краљеву беседу: »Што се тиче словенских посланика, већ се је опазила, одмах разлика у нагласку, између адвоката Вилфана рођеног

106