Nova Evropa

сајму; о томе је исцрине извештаје донео један део наше дневне штампе. Нама је главно да нагласимо, да је целокупан дојам био изврстан. Ми сами нисмо ни издалека слутили да се и код нас све те изложене ствари продуцирају, па је у том погледу владало генерално изненађење. Наши привредници живели су у уверењу да се код нас ништа добро не производи, те су досад куповали са стране и оне ствари у којима смо сами имали хиперпродукцију. Данас су се ти привредници уверили, да ми у многим артиклима. можемо бити потпуно неодвисни од иноземства. Специјално индустрија прераде дрва (покућство), коже, и делова жељезне и конфекцијоне продукције, показала је успех који би могао служити на част и народима са старијом и развијенијом привредом. Нарочито је утешшљиво, да смо, поред продуката старих творница. наишли и на творевине многих подузећа која су никла тек после рата, нека чак за последњих месеца. Сматрамо погрешком што овај сајам нису посетили, осим министра трговине и министра за социјалну политику, и остали надлежни фактори, да сви виде изблиза полет наше младе индустрије, те да живље и с више воље излазе убусрет њеним великим потребама и жељама.

На сајму смо видели и таке продукте који или још нису технички дотерани, или се производе засад још у незнатним количинама. Но и ту нема замерке. Много је лакше једну индустрију која већ постоји квантитативно проширити и квалитативно дотерати, него стварати нешто сасвим ново и с почетка. Осим тога, и наша радна снага, која је данас већином неискусна, за кратко ће време бити у стању да даје савршеније продукте.

Како већ рекох, сајам је по излатачима био специјално словеначки. Али по публици која га је посетила, он је био чисто југословенски. Ако одбијемо радовналце, публику која је код оваких приредаба, често баласт, купци су били из свих крајева Југославије. паче из удаљенијих крајева у сразмерно већем броју. Мало који крај наше домовине да није био заступљен на сајму. У том и лежи главни успех љубљанскога сајма. Огодна реклама задњих дана довела је у ЈБубљану многе трговце, и сви су они отишли кући задовољни, јер су нешто научили или нашли нове везе. Многи који су досада пролазили Оловенијом само на путу за Беч, Праг, или Трст, сада су стекли уверење да у самој Словенији могу да подмире добар део своје потребе. Олужбена статистика бележи: 121,000 посетилаца, и продаје за укупно 600 милијона круна. Али то није једино мерило за успех љубљанскога сајма. Сви они који су били у Љубљани склопили су нове и трајне везе, тако да је овај сајам постигао да нашој привреди даде унутарњи додир, а сада је на привредницима да те везе својом способношћу учврсте и проптире. Званични каталог љубљанског сајма, скупа са осталом сајамском рекламом, вредеће за многе привреднике као каталог наше индустрије. Равнеће се глас по земљи, да се многе ствари које смо досада добављали из иноземства могу добити и код нас, и идући од уста до уста он ће утирати нове путеве нашој привреди. Ето, у тој

188