Nova Evropa

цену толиких драгоцених жртава. Ми ћемо се ускоро вратити, н опшир-

није говорити о неким тачкама ОВОР предмета, које се овде тек летимично

додирују, а које се — како се из овог чланка лепо види — у интересу _ несамо војске мего целе земље морају једном коначно рашчистити.)

По последњем ставу члана 120. Устава, који гласи: »Пресуде војних судова у последњем степену расматра Касацијони Суд«,. надлежност војних судова потчињара се редовној надлежности Касадијоног Суда, који ће у будуће, као највиша надлежна судска, инстанција за војску, имати последњу реч у свима стварима, из казнено-правне области војске као предмета расправе осудних и

овлобађајућих пресуда субординираних војних судова. Ова про-

мена највише казнене надлежности у правосуђу војске — која је за нас новина — од врло је великог значаја несамо за војску и њен унутарњи дисциплински и правни поредак, него и за целокупан правни живот у нашој држави, и зато заслужује да се о њој у јавности проговори.

Да би се значај једног правног правила, којим се уређују одноби у правосуђу војске, могао правилно да оцени, оно се има посматрати са два разна становишта: — са становишта војничког, с обзиром на циљ војске као јавне институције, које је опште за све војне установе бев разлике; и са посебног становишта правног, с обзиром на посебни циљ који се дотичним правилом у ортанизацији војске жели да постигне.

Осмотримо дакле, прво, основаност и значај овог новог уставног правила са општег војничког становишта. Војска, — као неопходна државна институција чији је задатак да служи искључиво јавним интересима, и општем добру, — јесте једна засебна, од осталог друштва одвојена организација, која живи по нарочитим правилима, и законима, својим засебним животом. Целокупан механизам војске, и све њене установе, подешене су, с обзиром на циљ коме она служи, да буду један у сваком часу и за све евентуалности спреман државни инструменат за. вођење рата. Рат, то је био крајан циљ војске од првог дана њеног постанка, и остаће све док војска уопће буде постојала. Први и најбитнији постулат за ваљаност и бојну готовост војске јесте дисциплина, на којој почива. и целокупни поредак војске. Војска се не да замислити без дисциплине. Један од најпризнатијих страних војних ауторитета, из друте половине прошлог столећа, рекао је: »Дисциплина чини тек војску оним што она треба, да буде, војска без дисциплине је у свима, случајевима, једна скупа, за рат недовољна а у миру опасна институција«. Због тога тако великог јавног интереса који лежи у дисциплини војске, на њу се одвајкада обраћала особита пажња, како са стране непосредно одговорних војних фактора тако и са стране законодаваца; свима, њима, осећај одговорности за сигурност државе налаже нарочиту обазривост, да у законодавство војске не би ушла ни једна правна или ма каква друга установа која би се косила са дисциплином. Ради њене велике важности, за одбрану дисциплине,

196