Nova Evropa
ruskih revolucija, — toga čoveka nisu razumeli ni onda kada je, u Stihobima o Prehrasnoj Dami (1904), nesvesno pisao zaljubljenost svoju u Rusiju, ni onda kada je, u poemi Dvanaesi (1917), svesno (1 čudesno) opevao rusku revoluciju, i veru u božje oproštenje. Taj čovek je umro u Petrogradu od bede; taj čovek je položen u grob” bez jedne oproštajne reči, ПБ |
· Kada je Blok izdao prvu zbirku stihova, Prebrasnu Damu, zbunio. je čitaoce, ] novom formom, i novim ritmom, ali mnogo više suštinom.. Revolucija od 1905 je stajala na pragu, ljudi se nadali sreći i novom životu, a Blok se, u stihovima svojim, sklanjao ispred tog raja u daleke i nepojmljive fantazije, — Šta ima da znači ta Dama? — pitali su ljudi, Čekaju je, ona ne dolazi; ili, mesto sebe šalje neka neobična šuštanja ı topotanja, pa i time raduje i teši; ili, pojavi se, pa odleti, a pesnik je i od samog vidjenja lika njena srećan, Ko je ta Dama, koju poeta »godinama predoseća sve u istom obliku«? ,,,
Mladić Blok se zaljubio u ženu, a pesnik Blok se, u isto vreme, dušom svojom obrekao Rusiji, On, koji se povlačio po raznim, tada modernim klubovima mistika i mistika-anazhista, bio je, u stvari, ljubomorno zaljubljen u jednu samo mistiku, najveću doduše, koja. sama sebe ne razume, u Rusiju, Prebrasna Dama je, stoga, i slatki ljubavni, a u isti mah i religijozni i stradalni proročki san poete, Ona, lo je ı Žena, i revolucija, i religija nesrećne duše, Zato PrePrasna Tama i usrećava, i ostaje nepostižna ,.. San taj, malo po malo, provodeći pesnika kroz ceo red ralinovaho lepih odricanja, istrošio je u njemu skoro sav egojizam individue, i doveo ба sasvim blizu i inače voljenom Salavjovu (1853—1900), i obrascu пјебоуе упо рогпаје, | nezemno ljubavne pesme 7?i Vidjenja. Simbolistička Blokova poezija pretvara se takoreći u jedan jediti simbol, simbol ruskog skitanja i razdraženog očekivanja, vizijonarnog slućenja i mučeničkog buntovanja, Simbol onoga što su, dakako, i drugi ruski umetnici osećali, ali. "retko ko kao Blok opevao, Sa njegovom poezijom, uprkos strašnom vremenu, postaje nam jasna i topla prava Rusija, Puškinova Rusija: ne Rusija čija misao rešava probleme, nego Rusija čija žedna duša mora da se zasiti prekrasnim (Prebrasna Dama), nepoznatim (Mjeznahomha), ljubavlju s nebom slivena zemaljskog života. U Blokovim damama ima, rekli bismo, mnogo više :poezije Tatjanine, nego, kao što se obično tvrdi, religijozne filozofije Salavjova i elegičnosti Tjutčeva, ;
Prehrasna Dama počinje sa maštama jednog пегеајпоб зуеја; prelazi, zatim, preko ličnih žalosti, gubitaka i očajanja; i staje, najzad, na jednoj slutnji, na strahu i radosti pred nekim velikim dolaženjem, Ljubav prema ženi pretvara se u »zavet službe« prema Meposližnoj. Erotični prizivi i zakletve predosećanoj stihiji, slivaju se. Žena, elemenat života i sreće čovekove, sinonimizira se sa revolucijom, elementom sreće i dobra čovečanstva.
. Druga etapa u Blokovu stvaranju, posle ugušene revolucije, i u nastaloj gnjilo bleštavoj reakciji, te je poznata Mjeznabomba, divna Tvorevina pravog pesnika, za koju bismo možda smeli reći da je lepa
236