Nova Evropa

ovim rečima: »Smanjivanje naoružanja neće nametnuti vlade narodima već će ga narodi nametnuti vladama«, Švedski delegat, G: Branting, plediza u istom smislu, i tvrdi da je užas od rata ovladao zadničkom klasom i da ne ireba od nje očekivati požrtvovanje Које je pokazala godine 1914. U ime Francuske govori G, Nobimer, Brani svoju zemlju od prekora da je imperijalistička, dokazuje da Francuska preko volje drži pod oružjem 700,000 vojnika, i da će sc io stanje izmeniti kad Nemačka bude ispunila svoje obaveze, » Zašto pored jedne mirne i slobodne Francuske ne bi bilo mesta i za jednu takodje mirnu i slobodnu Memačku«, Ove reči irancuskog delegata izazvale su dubok utisak u Skupštini, Fišer (Engleskaj ustaje i izjavljuje: »Mi znamo dug čovečanstva prema Francuskoj, ali isto tako znamo da svet neće doći do mira dok Francuska i Nemačka ne zaborave svoje antagonizme«,

Donesene su ove rezolucije: 1, da vlade ratifikuju Sen-Žermensku Konvenciju, 2, da Savet motri na izradu i prodaju ratnog materijala, 3. da se izradi jedan plan za smanjivanje maoružanja, 4, da se uputi apel na naučnike celog sveta da svoje radove o zagušljivim gasovima i eksplozivima publikuju, 5. da se organizuje јака propaganda protiv oružanja, Poslednja tačka je primljena kao želja, — Što se tiče blokade, tog moćnog ekonomskog oružja, komisija je podnela opsežan izveštaj, u kojem je najvažnija odredba, da je, u slučaju povrede Pakta, Savet dužan da odmah pozove i suoči države u sukobu i njihove susede; ako ne bi uspeo da ih izmiri, predaje javnosti ime krivca i prirodu prestupa, a upućuje apel na sve članove Lige da jednovremeno prekinu diplomatske, ekRonomske, i Hnansijske odnose sa zemljom koja ruši mir,

As jed

Albansko pitanje, — U opštoj diskusiji o radu Saveta, el naše delegacije podigao je optužbu proliv Albanije, Vijolentnim onom i nervoznim gestovima izjavio je, da je Liga učinila veliku :rešku Što je primila Albaniju, koja da ne predstavlja jedan narod već skup zavadjenih plemena; rekao je, da je naša nemirna susetka ušla u Društvo Naroda »krivudavom stazom«, da nema granica ali da ima dve vlade, da se ceo njen dosadanji rad u Ligi svodi na bezočno kle-

ле

У,

vetanje Srbije,i da je Skupština nekompetentna da reši srpsko-alban-

ski spor. Poslednje reči, pune srčbe, izazvale su neugodan ulisak u Skupštini, Predsednik je opomenuo G. Spalzjkovića, »da se služi um=renijim izrazima«, U publici i novinarsko] loži nastalo je komešanje. Tajmsov dopisnik dovikuje: »Srbija ima odlične vojnike ali rdjave diplomate«, Ugledni i nama naklonjeni Journal de Gendve nije se mogao uzdržati a da u svom izveštaju sa Skupštine ne donese; »G Spalajkoviću nedostaje pomirljivo i blagorodno držanje koje priliči Ligi Naroda; neupuštajući se u debatu, slobodni smo izjaviti da su njegove reči nadahnute krajnjom surovošću«,

G. Balfur je utišao našeg delegata, i očitao mu lekciju. Pošto je rekao da je albansko pitanje predato komisiji da ga prouči i podnese izveštaj Skupštini, otmeni starac, pun humora, obraća se našem dele-

251