Nova Evropa

Problem moderne muzike,

Nesumnjivo je da i umetnost ima svoje naličje, svoju nefativnu stranu, I nije laka stvar povući granicu izmedju pozitivno i negativnog u umetnosti; iako je vrlo lako utvrditi u čemu je pozitvna snaga i pozitivna vrednost umetničkog dela,

U svakoj umetnosti sukobljavaju se dva elementa: materijalni ı psihički, Što je sklad izmedju ta dva elementa veći, što je veća ravnoteža izmedju njih, što je više logike i zdravog istinkta u nadmetanju jednog od tih elemenata iznad drugoga od njih, i podme= tanju jednoga ispod drugoga, to je više umeinosti u umeiničkom delu, koje postaje ne stoga da bude »igračka čula« već da bude izraz neke mističke elementarne snage kojoj ne znamo početak i ne možemo naslutiti kraj. Materijalni elementi umetnosti sastoje se u njenu tehničkom problemu: u primeni i rasporedu dradiva: od koga se grade umetnikova dela, koja time postaju okvir koji uokviruje nematerijalni, psihički, elemenat. A taj drugi element umetnosti, psihički, — on je nedokučiva tajna, nešto skriveno u dnu bića umetnika-stvarača, u njegovoj idealnoj volji, u svoj njegovoj duhovnoj i duševnoj egzistenciji i koncepciji; on je, moglo bi se reći, projekcija apsolutne umetničke vrednosti kroz individuu,

Znači: dok se materijalni elementi umetnosti mogu objektivno primenjivati, na osnovu intelektualne erudicije, iskustvom sticanim hladnim i upornim proučavanjem; dotle je psihički element umetnosti u apsolutnoj zavisnosti od subjekta, jedna subjektivna emanacija, I ako bismo hteli povući granicu izmedju pozitivne i neđdalivne strane umetnosti, mi bismo je, možda, morali staviti baš tako da se njome odele objektivna i subjektivna vrednost umetničkog dela, ili, drugim rečima: umetničko delo u kome je subjektivni, psihički momenat iznad objektivnog — tehnički-materijalnofđ — momenta, jeste izraz pozitivne umetničke vrednosti, Jer svi elementi koji sačinjavaju umetnost, skupljeni u okvir umetnočkog dela, bivaju modelisani i primenjivanju u pozitivnom umefničkom smishi samo onda, ako im se pridje nesvesno, ako se upotrebe za umetničke ciljeve spontano; ako je sklad postavljen izmedju svih tih elemenata postignut stoga što je to duša tako htela, a ne razum, Ako, pak, nije tako, i ako je tehnički moment nadvladao, delimično ili potpuno, produkt koji se pred nama pojavljuje nije pravo umetničko delo, već manje ili više interesantna kombinacija rodjena u duhu, u intelektu,

Jer umetnost u pravom smislu reči, i intelektualne kombinacije i kaprisi, nemaju ničeg zajedničkog, U umetnosti ne igra ulogu: »ja hoćul« — nego: »ja moraml«; nije dakle u pitanju objektivna nezainteresovanost, već subjektivno unošenje u sve, i najsitnije, detalje i kombinacije, iz čijeg spoja nastaje tek veličanstveni sklad koji se zove umetničko дело. 1, пе treba zaboraviti ni za čas, sva toplina i blagodat koje biju iz umetničkog dela, sva neposredna izrazitost i uzvišena iskrenost, drže suvereno u svojoj službi, i nemilostivo

266