Nova Evropa

nisu prethodile druge okolnosti nego u nemačkom slučaju, u Bizmarkovo doba, Radnički pokret, kod nas, bio je još i suviše slab a da bi mogao pomisliti na oružani ustanak, i prepad na njegove političke slobode prošao je takoreći bez protesta, Prema tome, on je i učinjen više zbog nereda u zemlji, zavadjenosti stranačkih vodja u parlamentu, i nesposobnosti partija na vladi da organizuju državu, dakle više usled slabosti i nedostataka reakcije, nego radi neke snage radničke klase, Ako ne budu delovali drugi razlozi, medju koje ubrajamo pojavljivanje naprednih gradjanskih i intelektualnih grupa na političkoj areni, progoni će prestati tek onda kad radnička klasa bude uspela da u dovoljnoj meri organizuje svoju otpornu snagu. A tada se, besumnje, više neće ponavljati. Pored svega drugog, ovim iznimnim zakonima može da se prebaci i nedostatak logičnosti, jer ljudi koji su ih stvarali kao da su izgubili atribute inteligenata u društvenim naukama i poznavanje razvitka društvenih pojava, koji su svakako potrebni državniku, da ne bi činio pogrešaka u zakonodavstvu, Za dokaz ovoj tvrdnji, i kao predmet naročite kritike, dodirujem ovde samo pitanje radničkog štrajka, u koliko je ono obuhvaćeno ovim iznimnim zakonima, Uzgred napominjem, da je ovo pilanje, u internacijonalnom „socijalizmu već potpuno rešeno, (Ттебгапо je još u prvim počecima socijalističkog radničkog pokreta, uzimano više apstraktno nego proučavanjem onih momenata i onih socijalnih odnošaja iz kojih, u ovoj fazi klasne borbe, proizlazi, Zaključnu o tom pitanju kao da je reč rekla Roza Luksenburg, koja je proučila, na ruskom primeru, postanak i razvitak ovih »revolucija u malom«, Na nju se osvrnuo takodjer i Paul Levi, svojom knjigom »Gegen den Putschismus«, u kojoj je kritikovao poslednji komunistički ustanak u Nemačkoj.) Naša vlada, zabranjujući upotrebu štrajka u radničkoj borbi, stavila se na stanovište koje je novija istotija označila kao netačno. Vlada misli da se štrajk može »propagovati«, ili »zaključiti« na sednici partijskih šefova, iz bilo kojih razloga, i sledstveno, da se može jednim pismenim alttom i zabraniti. Ona zaboravlja da se o njemu ne može da govori kao o pojmu koji možemo odobriti ili ne, i želeti ili neželeti. Revolucija i štrajk gomila samo su spoljni oblici klasne borbe, i stoje u ovisnosti o izvesnoj političkoj situaciji, Na kraju krajeva, kako veli Roza Luksemburg, štrajk masa ne sme da se predstavlja kao jedan akt, ili jedna posebna radnja ; on je više oznaka i skupni pojam jedne, godinama i decenijama duge perijode klasne borbe, — u njemu se ogledaju, više puta, mnoge faze ekonomske i političke borbe jedne revolucije, Mnoge primere za богnja tvrdjenja, dala nam je Rusija, Više puta morao je da ne uspe štrajk koji su zaključivali vodje pokreta, a mnogi je štrajk izbio i onda kada su vodje bile protivne svakoj akciji, Intervencija državne vlasti u ovakim slučajevima značila je uvek levanje ulja u vatru. Tako, naprimer, u Batumu 1902, desio se jedan štrajk, koji se iz ekonomskog pokreta razvio u revolucijonaran : usled teške krize ruske industrije, pred japanski rat, radi besposlenosti velikih radničkih gomila, počelo je vrenje u radništvu koje je uzrokovalo obustavu rada u mnoSim preduzećima : carska vlada, po svome metodu vladanja, htela je

342