Nova Evropa

napišem ovo par redaka, u kojima ću pokušati da pitanje postavim u njegove prave razmere, |

Poznato je, da su sudije prisegom vezani za poštivanje DOStTOjećih zakona. U oblasti krivičnog prava za Hrvatsku i Slavoniju vredi kazneni zakon od 27. maja 1852, uz glavu IK iX »kriminalnos zakonika« za bivšu kraljevinu Srbiju (koje sa glave ukazom od 22, februara 1919, br, 2092, proširene na celo područje Jugoslavije), Prema tome, treba ispitati, da !i i koje od kažnjivih dela, predvidjenihod ovih zakona, spada ured 25.0] it i čkih krivica« {dćlits politiques, kako ih prvi prozva Bonald u svojoj »Lćgfislation primitive« godine 1802).

Odgovor na ovo pitanje nalazi se, i za područje Hrvatske i Slavonije, u »previšnjem rešenju« od 28, oktobra 1849, odnosno t ministarskoj naredbi od 24, juna 1867 (Kaserer III, 288 i dalje), o postupku sa osudjenima zbog političkih zločina i prestupaka; a za роdaručje Slovenije, Dalmacije, i Istre, u državnom osnovnom zakonu o vlasti sudija, od 21, decembra 1867, i u zakonu od 23, таја 1873, ва kojim je bio uveden krivični postupnik za te zemlje, te odredjena nadležnost porotnih sudova.

Ova potonja zakonska naredjenja, sastavljena prema uzoru francuske »Charte« od 1830 (čl, 69) i belgijskog ustava od 1831 (čl, 98) — »le jury est ćtftablien toutes maktičres criminellesetpourdćlitspolitiquesetde presse« —, odredjuju da porotni sud ima da sudi: a) sve zločine koji se kažnjavaju teškim kaznama, b) sve političke zločine i prestupke, i c) sve zločine i postupke počinjene tiskom, — fe ih taksativno паvodi, Izlučimo li iz tog popisa zločine koji se kažnjavaju teškim kaznama, osim zločina veleizdaje (biva, in the si, one zločine za koje zakonodavac odredjuje najmanju meru kazni od pet godina tamnice), dolazimo do zaključka, da se političkim zločinima i postupcima, u smislu kaznenog zakona od 27. maja 1852, imaju smatrati: zločin veleizdaje, smetanja Javnog mira, ustanka, bune, javnog nasilja ргуоб 1 атибоб з1/исаја, хауадјапја па оуа dva) potonja zločina, te prestupi ponižavanja vladinih naredaba i draženja na neprijateljstva,

Ovo isto stanovište, uz nebitne razlike, zauzima i navedeno »previšnje rešenje«, koje za »političke kažnjenike« predvidja bolji postupak u famnicama, nego li je onaj propisan za »obične kažnjenike«, Politički kažnjenici imaju pravo na taj bolji postupak {tojest na odeljeni boravak od običnih kažnjenika; na uporabu vlastite postelime, odeće i obuće; na oslobodjenje od prisinog rada; na dozvolu boljeg osvetlenja, pušenja i čitanja) samo ako nisu istovremeno bili »priznati krivim i za neki obični zločin«,

Ovako je de lege lata, i ovih se je krivičnih propisa morao držati Sudbeni Stol, ako je hteo ostati u granicama zakona,

Prema tome, zločin za izdajno i naručeno umorstvo, po Dostoječim zakonima, ne spada u političke krivice već u kažnjiva dela, za koja je u krivičnom zakoniku odredjena smrina kazna, te je Sud-

344