Nova Evropa

"федерације, већ у форми регијоналних споразума (антанта). Али, ако Друштво Народа и није бојно оружје, оно представља, једно политичко оруђе чија ће важност стално расти. Да игра ту улогу. њему стоје на расположењу два средства, ва акцију, која су необично силна: с једне стране, оно је у стању да утиче на, јавно мњење це-_ лога света, а с друге стране — и у томе му је највећа снага — оно располаже једном сталном административном организацијом. У свету где се иначе све мења, сталност је једна, огромна, надмоћ. Једна. интернацијонална администрација, снабдевена духовним оружјем. као што је Црква, а која у исти мах има политичке повластице. та представља једну силу с којом све владе нацијоналних држава. морају рачунати. — Ето, то сам овде видео, и учинило ми се у исти мах, да Вам искрено кажем, да ни моја ни Ваша, земља нису још схватиле прави значај Друштва Народа. Организација којој је седиште у Женеви биће у могућности да чини драгоцене услуге свима. народима који буду умели у њој наћи и сачувати своје место; баш као што ће она, напротив, радити аутоматски против оних који је не разумеју или који од ње намерно окрећу главе. Држим да ћете учинити добру ствар, ако то кажете Вашим вемљацима. Што се мене тиче, ја ћу покушати да то објасним код своје куће.«

ако је нашем француском пријатељу. Он ће рећи што је видео н чуо, и његови земљаци помно ће га саслушати; а на Орсејском Кеју мораће, вероватно, поновити и два три пута све појединости које се односе на Француску. Али коме ми да се обратимо! Ми немамо спољне политике; нисмо је никад имали, а данас је имамо мање него икада. Цела Југославија, је, интернацијонално, као једна велика пустиња, — посред те пустиње лежи Министарство Инострапих Дела, и спава, мртвим сном; на вратима његовим стоји цербер у виду Г. Тиће Поповића, да лавежом отера сваког странца, кад се забуни туда, ако га и не уједе. Насред празнога салона за примање лмбасадора и посланика, као Буда, или као турски паша, скрштених ногу, са дугачком лулом, седи Г. Пашић, глади браду, и гледа у свој пупак. „Јево, десно, на север, на југ, уоколо и надалеко, нема никога, — »аш! Ф!езег бгоззеп ме еп Егде тшешапа« —; ударили смо рекорд у свету својом изолованошћу, За кратко време од три године успели смо да изгубимо или отуђимо од себе све пријатеље, једног за другим. Дође ли да нас ипак посети или потражи понеки пријатељ — наших суседа, то је зато да би изблиза видео шта код нас ве ваља и како се свадимо, те да би то обесио на велико звоно, или изнео пред неке балканске комитете да нас оптужи. А наши министри и политичари“ —: гризу се око кризе, и отимљу о мини“ стаство полиције, а девета им је брига добар глас земље на страни и у свету, и Друштво Народа. Нека нас тамо заступа и брани наш главни делегат, и нека запрепашћује културни свет дивљачким испадима п монеструозним теоријама ив патолошке политике!

Сви виде, и мучно нам је понављати што смо већ у сваком виду износили толико пута, да стари Г. Пашић несамо да не може више водити спољну политику Југославије, него је не може уопће ни

366