Nova Evropa
за zadovoljstvom Како ба je, prilikom jedne kratke posete u Beogradu, kralj Ferdinand zapitao: »Et qu' est-ce- qu il fait cette fripouille de roi de Montenegro? .,.« 5:
Inače, ni kralja Ferdinanda nije nikako mario, Od ргуоба dana kada su se videli u Nišu, maja 1904, pa sve do kraja, krali Petar zadržao je prema njemu stalno jedno veliko nepoverenje, I kad su izmenjivali posete, i kad su potpisivali savezne ugovore, stari bi kralj gundjao, kao za svoj račun : »Ma prevariće nas, sigurno će nas prevariti«, To je osećanje nepoverljivosti bilo nekako urodjeno, kao u većine našega naroda, bez neke profesijonalne surevnjivosti ili zavisti ; jer kralj Ferdinand mu nije mnogo imponovao ni svojim poreklom, ni svojom kulturom, ni svojim bogatstvom, — baš kao mi nikom drugome, uostalom,
4,
Intimniji život kralja Petra kretao se uvek u krugu njegove porodice. To je bio život jednog dobrog domaćina, koji беда да је ш kući sve u redu, da se radi i da зе štedi, i da se sve tačno vrši na minut, Tako je živeo na Cetinju i u Ženevi, pa tako i u Beogradu. I kao muž i kao otac bio je, i ostao je — kraj sveg svog dugog bavljenja u tudjini — tip starinskog muža i starinskog oca, primeran i autokrat. Poštovao je tradicije svojih predaka, i narodne običaje, cenio je kumstvo, i slavio slavu, lako su Karadjordjevići bili u krvnoj zavadi sa Obrenovićima, ipak je staro kumstvo s Obrenovićima uvek s poštovanjem pominjao; a prvozvani Andrija, njegova slava, redovno je svečano proslavljen, Sa velikim poštovanjem i s tugom u očima spominjao je knješinju Zorku, svoju ženu, — njena slika stajala mu је vazda na stočiću kraj postelje,
Njegova je pobožnost bila velika, Do svoje sobe za spavanje, u dvoru, imao je jedan ruski oltar, na kome se molio Bogu jutrom i večerom, Niti bi počinjao jesti, niti bi polazio na put, dok se ne prekrsti Najbolji dokaz ove njegove pobožnosti, — u starome stilu srpskih vladalaca, — jeste njegova zadužbina, ona krasna crkva »Svetoga Gjordja« od ђејоба тгатога па Орјепси, kod Topole, u kojoj je grobnica Karadjordjeva, i kraj koje je nameravao provesti svoje poslednje dane,
_. Naporedo s pobožnošću, išlo je, kod kralja Petra, i sujeverje. Bio je veoma sujeveran, Nipošto ne bi počinjao kakav posao utornikom, a broj 13 nije nikako mario, Nije hteo potpisati ni srpsko-bugarski ugovor zato što je bio 26, februar {26:2=—-13). Jer, Srbija je propala,-pod njegovim dedom 1813, kao što je i zbir brojeva iz godine 1804 iznosio 13-(1—8—4), i t., d. (Ovo se, medjutim, nije baš uvek slašalo! Zbir brojeva iz godine kad je,izabran za kralja Srbije bio je takodjer #3 14-9—%0—3, i isto tako, miropomazan je septembra 26, {26:2==-13); balkanski rat, takodjer, počinje 1912 = 1}9—1—2, a svršava godine 7973 povoljno za Srbiju.) Verujući u sudbinu, prezirao je smrt, ili bar nije zazirao od nje; još pred rat, 1914, nabavio je za sebe jedan rastov mrtvački kovčeg, i odredio:
400