Nova Evropa

сетијевим девицама. Дух нове књижевности је груб н материјалистички. Има у њему нечег што потсећа на Балзака. Он износи факта, он вам даје прави живот, праву истину, он оздрављава, и хоће да здере лажне маске н шарену хартију. Не осећа се потреба за обазирање и компромис са старима, већ се још једном пева радосно младости и животу, и хрли напред без обзира. Доба парнасоваца, је било доба, хипокризије у књижевности. Свака празна душица, је могла постати »вредношћу«, ако је само умела бирати и лепо слагати блиставе речи, громке фразе. Код њих је било довољно имати само укуса, а данашње се поколење не задовољава, једино лепим укусом. | Е

Ево једне просте, и дивне у својој шростоти, песме Ф. Џемса, >Ба ЗаПе а Мапбег«. Излагање целе слике је наједноставније, али пуно неисказане лепоте једне фине душе која уме да опажа и да разуме. То је споља само једна слика, али у ствари ту има нечег вишег него што даје само једна слика. Све у себи носи колорит једне удаљене, спокојне, и просте провинцијске варошице са југа која, је потонула у зеленило.

Ручвоннца,

Има ту једна скриња сјајем потамнела,

која је чула гласове мојих старнх тетака,

која је чула глас мога деде,

које је чула глас мога оца.

Верно чува скриња своје успомене.

Кринво је држати да она не уме друго до да ћути, — | јер ево ја се разговарам с њом. | : :

Има ту н једна кукавица од дрвета, Не знам зашто нема више гласа. Нећу да је питам.

Мода јој је прекинут баш,

Глас кад беше у пуној својој снази, сасвим просто, као кад се умре.

Има ту и један старн ормвн,

што мирише на восак, на конзерве, месо, хлеб, н на зреле крушке. ·

Он је вервн слуга који добро зна да нам не треба ништа украсти.

_ Доста је људи и жена долазило код мбне . који нису веровали у те мале душе. А ја се смејем, када се мисли де сам ја ту једини жив, када ми неки посетилац каже улазећи: — Како сте, господнне Џемсг —

Или погледајте на ову несташну и духовиту, пуну оног специ-

фичног франпуског хумора, поезију средње класе, такође од емса: ; | а

411