Nova Evropa

»Југославија у емиграцији,«

Под горњим насловом издао је недавно своју »историјску расправу« Г. Јован Томић, професор, управник Народне Библијотеке, и академик. То дело нашег бесмртника износи читавих 395. страна, и треба. да буде у неку руку извор за позније информације о догађајима, људима, и идејама из доба, несрећне народне емиграције. Околност да је издавач један српски академик може да. заведе, и да изазове радозналост оних којима, је стало до проучавања прилика у емиграцији. Уз то је штампа радикалне странке допринела да ово дело добије и извесну политичку вредност, те да се искористи до крајњих граница у борби против свију оних који се усуђују да у овој земљи друкчије мисле и желе него прваци радикалне странке. Мора се признати: радикали су били СЛОЖЕН у рекламисању ове књиге, немогући довољно да истакну њену литерарну и политичку вредност. Сам факат да је то тако, олакшава. нам знатно положај при оцењивању вредности ове књиге. — Да одмах кажемо: »Југославија у емиграцији«, то је један одвратан полицијски памфлет, у коме је све лажно представљено, унаказкено. изврнуто, импровизовано.

Г. Томић мрзи Југославију, — отуда су му и све струје антипатичне које се крећу у границама сличне идеологије. За њега не постоје никакве идејне или друге разлике, нити се он стара да равуме догађаје и људе из доба емиграције. Његова је теза одређена, а критеријум за оцену свега и сувише јасан: ја сам Србин из Орбије, етбо: Србија, то сам ја — ја, то је Србија; све што је против мене, то је против Србије ни против њених права! Рипебш. Стављајући се на ово упрошћено и одређено гледиште, Г. Томић тлорификује групу око женевске »La Зегђле«, која за њега представља неку врсту »надијоналног предувећа«. Све што је било изван ове групе, то је против државе и нације. — Уредник тога. листа за, њега, је једини прави представник и заштитник интереса. Србије; улога свију осталих, без разлике, своди се »тамо (у емиграцији) на дефетизам а овде (у Југославији) на деструкцију«. Нико, али баш нико није остао поштеђен, најмање они који су у емиграцији имали смелости да устану против тероризма, и корупције наших власника, против упропашћивања живота и новца народа, речју против свега онога што нас је у иностранству заиста. дискредитовало и допринело да се умањи величина лепе легенде коју је створила херојска Србија за све време свога ратовања. Читалац се љуто вара ако мисли да ће у књизи Г. Томића наћи бар нешто што терети емиграцију. Коме све нису познате патње нашер избегличког света и његово пропадање бев икакве помоћи“ Ко се још не сећа страховите корупције наше омладине и немилосрдког просипања, народног новца, на птијунажу своје рођене браће! Ко би још могао заборавити све прљаве афере, крађе и оргије које су се чиниле од стране оних који су тада имали власт у својим рукама, и који су нас бесмртно обрукали у очима културнога света! — Г. Томић све то намерно прећуткује, јер то не иде у прилог ње-

446