Nova Evropa

Југословенски Црвени Крст.

Не можемо, ни крај најбоље воље, да. се одречемо критике онога што је било. Маколико да је све ситно и незнатно, ипак није све без занимљивости и без важности. Чак ни оно што се у Београду на. три куријовне седнице дешавало, ни то није ирелевантно. Не може све то да се сматра само ликвидацијом, декаденцом, и посгепеним нестајањем нечега апсолутно безвреднога за данас. али за овај мах одустајемо од гледања са такове тачке, чинимо се за час невешти, гледамо у правцу напред, остављамо све поједино за други пут, и овде имамо једну намеру да искажемо нешто логично и принципско. Дакле нећемо за овај мах да знамо о друштвима, Црвеног Крста у нашим земљама више до да је таких друштава било више, да су у главном била. подељена на поједине покрајине, да. је једино оно у Србији било самостално и самоуправно, и да су таково стање затекли наша слобода, и уједињење, С једне стране имамо дакле у посматрању гомилу саставних делића, и делова. од друштава црвеног Крста и једно цело друштво, — с друге стране, имамо да се начелно одлучимо што да сад урадимо уопће за наш црвени Крст; — а тек с неке треће стране дошло би у обзир и оцењивање доброга. из прошлости, и евентуална употреба старог градива за нову кућу.

· Природно је, да у нашем народу и у нашој држави буде једно друштво Црвеног Крста или краће, један Црвени Крст, један и југословенски. То произилази већ из наше репрезентације у интернацијоналној Лиги Црвенога Крета. Последицом је то свих наших цивилизованих и културних тежњи, јер су и пре ове државе све оне биле увек и само југословенске. У логичном је реду то са тежњама нашег прогреса данас. То одговара основној сврси Црвеног Крста уопће, а та је; да помогне цео народ целоме народу у невољи и у злу. Дакле. један југословенски Црвени Крст.

Друштво Црвеног Крста је друштво приватне нницијативе. Држава може да помаже и да заштићава друштвени рад — али не мора. Ово би последње било болесном изнимком, па та и не претпостављамо. Држава треба дакле, по нашем мишљењу, да помаже и заштићава друштвени рад Црвенога Крста. Али то је онда и све. Учешћа узима у друштвену раду држава само по опћим законима о хуманим друштвима. Нека, посебна веза између друштва Црвеног Крста и органа државе не може да постоји. Она може да се у нарочитим или претећим случајевима народног вла успостави за време, као што се целокупна приватна иницијатива може онда да концентрише и подреди ошштој, али то је онда изузетан случај. Друштво Црвеног Крста је друштво наше слободне приватне иницијативе. у _ Наш југословенски Црвени Крст је природни члан интернацијоналне Лиге Црвенога рета. Од ове мртве речи има да постане живо дело. Нема. смисла набрајати све могућности. доста је да кажемо да југословенски Црвени Крст треба да буде у интернацијоналној лиги заиста жив, реалан, достојно заступљен, приступачан,

46