Nova Evropa

кров све четири године, као основну дисциплину, било би на уштрб осталих предмета, те би дошло до појава да би слушачи коначно знали изврсно како ће као наставници предавати, али не би имали што предавати.

Висока педагошка, школа има, према основи, четири годишта, с испитом послије другог и четвртог годишта. Први испит даје квалификацију за намјештење у вишој пучкој школи, а други за наставника, учитељских школа. У прве двије године слушачи треба да стекну из одређене научне групе што веће обиље внања и потпуну педагошку спрему, да умију то знање као наставници кориско употријебити; а задатак је посљедњих двију година научно обрађивање одређене групе предмета. То није без дубљих разлога. Познато је, да наша данашња средња школа не даје абитуријенте вреле за академски студиј. Медицински факултет у Загребу, напримјер, обратио се на повјереништво за просвјету са пердставком, у којој је изнио тешке случајеве неспремности својих слушача, за научни студиј. О опадањем цијене културног радника то ће се зло из дана у дан још повећавати. Но не треба ипак сметнути с ума да. ни другдје није много боље. У Њемачкој, има гимназија девет разреда, а против покрета, да се смањи на осам, како је у нас, диже се јак отпор с мотивацијом: да ће абитуријенти бити недорасли за академски студиј. Анкета стручњака за реформу филозофског факултета у Чешкословачкој републици (под предсједништвом познатог педагога Дртине), закључила, је, да прво годиште филозофије буде заправо неки течај, у коме he се стећи само темељито претледно знање одабране групе дисциплина, што има слушач доказати и испитом, а тек онда може пријећи у друго годиште гдје почиње научни рад. Јер у науди не може се примијенити начело: in шефаз гез, већ се ту може градити само полако и на солидном темељу. ;

Што се тиче студија педагогије, и диобе спремања за научни рад од самога научног рада, Висока, педагошка школа је на доброме путу. Основа. пред Законодавним Одбором, допушта да слушачи послије првога испита, стекавши квалификацију за вишу пучку школу, оставе Високу педагошку школу, па, да се само изабрани по јединци посвете даљем научном студију, они који ће бити наставлици учитељских школа, Олушачи, међутим, у резолуцији, траже, да. студиј за. све буде подједнак, и да се школа не смије дијелити на вишу и нижу категорију. Мени лично чини се, да ће с напретком југословенског културног живота тећи природно и развитак Високе

педагошке школе овако: најприје ће остати како јест, па ће нижа,

калегорија запремати мјеста у вишој пучкој настави, а виша кате-

_горија у препарандијама; онда ће за сваког пучког учитеља тражити, да сврши бар прва два, годишта Високе педагошке школе. Али

нам мора већ сада бити идеалом будућности: да сваки пучки учи-

тељ, као културни вођ народа, стекне потпуну академску наобразбу.

на. Високој педагошкој школи. |

; Др. Бранко Водник.