Nova Evropa
а Евре
Књига 17, Број 10. | 1. априла, 1922
Dostojevski, (Uzlektiru njegovih spisa,)
Prvih deset strana još su i nalik na roman ili priču drugih pisaca, Ali odjedared, tako prirodno, i tako neprirodno, kao kad u čašu vode upadne list, odjedared se u lakoj i bistroj masi počinju pojavljivati čvorovi, crni, debeli, žilavi, zgrčeni i zagonetni; i od toga momenta nastaju zadihana brzina, punoća, neočekivanost, i moć dogadjaja, i fakata, kao u snu, u narkozi, ili bolesti, Prepreke postaju agensi, katastrofe i smrti postaju pozitivni motivi, pojedine misli postaju baze za ceo sistem čovečanstva i sveta, Kao u snu, u narkozi, ili bolesti, Е
Stavrogin, u »Demonima« počinje sa šalom, Počinje ime, što je člana čitaonice, koji je imao običaj hvastati se da njega niko neće za nos vući, što je toš Bospodina tačno i stvarno dohvatio та mos i proveo kroz salu. Nevaspitanost užasna, ђЂезштије, аб ujedno i gimnazijska šala, Malo zatim, zamolivši da sme nešto šapnuti, ugrizao je Stavrogin gubernatora za uvo, Posle toga već nastaje onaj survani ritam, brzina, punoća i zaprepašćenje, počevši od »bele garjačke«, pa kroz sve poznate strahote oko Nikolaja Stavrogima,
Interesantno je sad zamisliti onaj dugi niz komentatora, kritičara, pa i običnih mislenih čitalaca, koji se nagnuli, i gledaju u vitlanje čvorova, i — nađgadjaju, Daroviti Mihajlovski tvrdi, da je Dostojevski »surov falenat«, Još darovitiji Mereškovski kaže, da se ne može znati »je li Dostojevski silan od bolesti, ili bolestan od sile«. Treći, osudjuje Dostojevskog kao nehumana, Četvrti mu prebacuje da je doneo svetu oikrivenje zla, Peti ga objavljuje svečovekom, Šesti uskim nmarodnjakom, sa nepravednim odnosima prema drugim nacijama. Sedmi duboko religijoznim čovekom, Osmi demonom.,, 'Svi se ti ljudi užasno naprežu i bore sa svojim zadatkom, i najzad uspevaju probiti i raskrčiti stazicu, grupisati i imenovati, jedni snagu i genijalnost, drugi jednostranost i nedostatak, I za čas vam se čini sve razabrano i lako, Ali kad samo malo krenete okom sa staze, vi vidite da s obe njene strane koluta i juri nepoznato ,.. Ia, ona ·osmorica imaju, i svaki za sebe, i svi zajedno, potpuno pravo, ali,
289