Nova Evropa

људи, људи који се више брину за државу а мање за, своју странку и за. своје приватне ствари, људи спремни, способни, и поштени. Г. Кумануди, како изгледа, није имао довољно стрпљења, да их сачека. Ђ. II

Nova uredba Ministra Finansija u posledu regulisanja naše vaidte zadire duboko u ekonomski život maše zemlje, Radi se ni o čem manjem već da se zemlja izvuče jednom iz finansijskog kaosa, napuštanjem dosadanjeg mehanizma trgovanja valutama, na čije se mesto postavlja nov sistem, Posredno ili neposredno, svi smo zainteresovani ovim novim pravcem naše finansijske politike, te nam stoga izgleda kao neka dužnost — ako se bavimo studijama ovakih pitanja — da damo svoje mišljenje, Naravno da mam ne može biti cilj, ovde, da novu uredbu analiziramo u pojedinostima; ali možemo bar u opštim crtama da dodirnemo i iznesemo neke činjenice, koje će pomoći široj publici da dobije, pre svega, jasniji pojam o čemu se radi, i zatim o tome, da li je nova uredba, i ukoliko, opravdana, s objektivnog gledišta narodne ekonomije. Pišući ove redove iz daljine, nama nedostaje materijal i neposrednost poznavanja prilika, ali mamo veću mogućnost neutralnog gledanja na stvari, što u današnjem vremenu, i kod naše unutarnje subjektivne politike, nije sasvim na odmet, ES Mi smo novu uredbu Ministarstva Finansija pročitali u beogradskoj »Politici«, koja je odmah zatim donela, na uvodnom mestu, i jedno korisno mišljenje o tom pitanju, od anonimnog pisca, — korisno utoliko, što tačno shvata važnost movoga pravca, i još više, što daje impuls za dalju dislcusiju. Inače, mi se sa tim mišljenjem uglavnom me slažemo, i držimo da ono predstavlja tipično stanovište bamkarsko (ili, ako hoćete, bankokratsko), Utoliko nam više izgleda potrebno da se čuje i altera pars, Govoreći o novoj uredbi, uvodničar »Politike« kaže: »Uredba ima uglavnom dvojaki cilj: 1) da ograniči uvoz robe iz inostranstva, i 2) da još u jačoj meri koncentriše trgovinu deviza u ruke Narodne Banke«. Jasno je svakome Ко je pročitao uredbu na prvi pogled, da je ovakav prikaz posve netačan; jer gore navedene tačke samo su sredstva, a cilj uredbe je: popravka dinara, Kad dakle pisac članka sve svoje zaključke osniva па опако розјауђеnim premisama, onda je, držimo, jasno, da je on stvar izvrnuo naopako, To nije teško i izbliže pokazati, On kaže za nove odredbe da su one, uglavnom, mere valutne politike »koju su evropske države vodile za vreme rata«, i prema tome da smo mi danas »upravo famo, gde su Engleska, Francuska, Nemačka, AustroUgarska, Italija, bile 1916 i 1917 godine, kada su ograničavanjem uvoza i zavodjenjem deviznih centrala htele da poprave valutu«. Da je ovo tvrdjenje i tačno, ne bi još značilo da je ovaka valuina politika, u današnjim našim prilikama, rdjava; stvar, medjutim, stoji sasvim drulhče, jer svako zna, naprimer, da su se imenovane države za vreme rata takmičile po

373