Nova Evropa

криза није никакав предзнак скоре социјалне револуције (ова је још прилично далеко у свим европским државама), она је тешком мором од које ће Италија моћи да оздрави само радикалном промјеном опћег стања ствари, радикалном промјеном читавог курса своје данашње политике, |

Први и главни разлог данашњих прилика у Италији исти је који је, више мање, проузрочио исто стање и по осталим европским државама, а то је рат и његове посљедице, Да је стање у Италији још каотичније и несређеније него у осталим државама, зато постоје и разлози давно већ прије рата, у суштини саме државе и њезина житељства. Покушаћемо овдје некоје навести и на њима се за часак задржати,

Бирократски централизам, као форма државне административе, није никако могао одстранити хетерогеност између провинција из којих се Италија састоји, Та се хетерогеност развила природом, хисторијом, традицијом и културом дугих стољећа, а ових шездесет година од талијанског уједињења, и од постављења Рима централом државног живота, ту хетерогеност никако нијесу могли избрисати, Може се чак рећи, да је ово помањкање унутарње хомогености осјетила Италија у рату много теже него и сама Аустро-Угарска, чију је свакако још већу унутарњу хетерогеност, са свим њезиним центрипеталним силама нењемачких народа, надокнађивала стољетна опстојност старе монархије и у танчине израђена. државна управа. Талијански војници из разних покрајина, напримјер из Калабрије или из Ломбардије, знали су своје калабрешко, односно ломбардско, поријекло и одлике један против другог оружјем у руци бранити, и потући се међу собом жешће него проти свом заједничком непријатељу, Тако централизам често несамо да није одстранио ту хетерогеност која је већ постојала, јер му није успјело уништити обиљежја и самосталности појединих покрајина и држава, већ је насупрот још више шкодио самом дјелу

·

уједињења, и кочио здрави и нормални развој и цјелине и њезиних саставних дијелова, ; |

Али најглавније су потешкоће данашње Италије економске нарави; њих је већ предратна Италија тешко осјећала и подносила, а у поратној Италији постале су оне узроком најтеже њезине кризе, која у заједници са социјалним положајем најширих народних слојева, подгриза ис ам облик државе и владавинске форме, Италији недостаје потребна јединственост у развоју господарског живота у свим његовим дијеловима, По форми дуга а уска, раширила се је између тврде и опоре алпске горске до сицилијанске тропске климе, Јужне и сјеверне њезине провинције не могу, услијед тога, ни издалека да се приближе једне другима у темпу свог економског развоја, Ни хисторијски увјети, створени тисућљетним различитим развојем сјеверне и јужне Италије, нијесу од мањег уплива на њезин данашњи господарски живот. Тако, док се у сјеверној Италији сусрећемо са модерним капиталистичким начином производње — и у пољопривреди, али особито у индустрији сличним ономе у осталим западноевропским земљама, дотле јужна

203