Nova Evropa

било другачије, гдје је демократизам остао увијек шири него по осталим југословенским покрајинама. Али данас када је, ради опће збрке и растрованости свију односа у држави, крајње вријеме да се нађе широка основица за позитивну сарадњу и узајамност свију грађана у држави, потребно је, да се право освијетли и тачно одреди положај Јевреја и њихов одношај према њој.

Јевреји су народна мањина, Али како је положај Јевреја у свијету уопће посебан и нема аналогона, тако не могу да се примене на њих ни шаблонска начела о народним мањинама, ни другдје, па ни у Југославији, гдје их, према статистици, нема више од којих 65.000, растурених по свим градовима и мањим мјестима, Код њих не могу да се појаве центрифугалне и противдржавне струје: они не знају, територијски, коме да теже, Друге мањине имају одмах на граници јако нацијонално залеђе и непосредне везе, гушће су насељене, и т. д.; код Јевреја стоје ствари друкчије, Јеврејство свијета је, истина, прилично солидарно, али нема своје државне организације, и може само индиректно да се заузима за своје потиштене саплеменике. Јевреји одређују своју политику у држави сами, никаква сила изван државе нема интереса да утиче на њих у политичком смјеру, Они морају да траже своју срећу у држави.

Према томе, права што их они као нацијонална мањина траже, нису једнаке природе као она других мањина. У политици су досад иступили самостално само у комуналној политици, и то изван Србије, док су се у опћој, државној политици опредјељивали као чланови појединих партија, Тако ће, чини се, и остати, поготово ако се буду странке заснивале на широко демократским и социјално-економским принципима, Разумије се да, ради тога, неће остати без заштите и заступства својих нацијоналних интереса. За своју народност немају што да страхују. Њихове народне тежње не долазе у колизију с државним интересима. Јеврејски нацијонализам има за Јевреје етичко и културно значење, Кад би им била одузета могућност да гаје свој дух и индивидуалност, они би морали да траже задовољење у којем туђем културном амбијенту, па би изазвали, како искуство говори, аверзију и непријатности. Јеврејски је нацијонализам миротворан, Тако је, бесумње, исправније, што се Јевреји у Војводини, благодарећи препородној снази јеврејске народне мисли, враћају к себи и освјешћују као Јевреји, него да остану у маџарској заједници, јачајући је бројно у држави а негирајући у исто вријеме своје особености,

Одношај Јевреја према држави је дакле јасан. Ако су потпуно равноправни грађани, они се у њој осјећају као у својој кући, а живе у њој већ стотинама година, Везани су с државом несамо спољашним правним него и социјалним, у многом погледу и духовним, везама, И њихова је егзистенција увјетована њеним благостањем. Њихова сарадња је свугдје у просвјећеном свијету умножила. моралне и културне вриједности, Је ли потребно ову истину још боље документовати27,,.

269