Nova Evropa
Sem nekoliko manjih parnih mlinova, dve pivare, dve strugare, jedne crepane, i jedne livnice, Srbija u prvom perijodu nije imala nikakvu fabričku industriju,
U drugom perijodu, fabrička industrija počinje lagano da se razvija, na račun domaće radinosti i zanatstva, U 1905 godini bilo je u Srbiji, pored 153 mlina, 14 strugara, 9 pivara, još i 93 druga razna preduzeća, U sva ova preduzeća uloženi kapital iznosio je 36,700,000 dinara u zlatu, ;
· U trećem perijodu razvića srpske industrije, srpski su državnici došli na primenu spasonosne misli Fridriha Lista, na ideju podizanja sopstvene nacijonalne industrije, Uvidelo se, da će Srbija izgubiti nesamo ekonomsku već i političku samostalnost ako ostane па stupnju stolarstva i poljodelstva, Počev od kralja pa do najsitnijih kapitalista, svi su radili na razviću i napretku domaće industrije, i 1910 njeno stanje je bilo: 94 povlašćene i 376 nepovlašćenih fabrika, sa 13,517 muških i 2578 ženskih radnika, a sa uloženim kapitalom od 62,048.,879 dinara u zlatu, Nagli polet fabričke industrije zadavao je strahovite udarce domaćoj radinosti i zanatstvu, Tako, broj tkačaтапа а, и 1910 godini, opao je za 71%: od zanatlija postajali su radnici u fabrikama tekstilne industrije, koja je 1912 godine imala 28 fabričkih modernih preduzeća sa 2048 radnika i 1200 P, S, moTorne snage,
U prvom perijodu razvića fabričke industrije, Srbija nije mogla voditi samostalnu ekonomsku politiku, Još 1718 godine, pri sklapanju ugovora o miru u Požarevcu, Austro-Ugarska sklopila je sa Turskom i jedan vrlo povoljan trgovinski ugovor, kojim je sebi osigurala u Srbiji izuzetnu carinu sa 3%. Austro-Ugarska se koristila ovim ugovorom i posle junačkih izvojevanja nezavisnosti Srbije, smatrajući da je Srbija de iure vazalna država, i da, kao takva, ne može sklapati ugovore sa suverenim državama, Na osnovu ovog Роžarevačkog Ugovora, Srbija je sve do Berlinskog Kongresa bila stvarno ekonomski pašaluk Austro-Ugarske,
Berlinski Kongres priznao je nezavisnost Srbije, ali je XXXVII odeljak glasio: »Jusquž la conclusion des nouveaux arrangements rien ne sera chang86 en Serbie aux conditions actuelles des relations commercšiales de la Principaut6 avec les pays ćtrangers«, Ovaj odeljak oduzimao je Srbiji pravo samostalnog vodjenja carinske i trgovinske politike; to je pravo ona mogla steći samo putem zaključenja trgovinskih ugovora sa pojedinim državama ponaosob, Srbija je požurila da zbaci sa sebe ovaj teretni status-quo, u 1880 zaključuje prvi trgovinski ugovor sa Velikom Britanijom, na temelju najvišeg povlašćenja, 1881, zaključen je i s Austro-Ugarskom trgovinski ugovor, zatim i s ostalim državama, 1883 donesen je u Srbiji zakon o opštoj carinskoj tarifi; samo on je malo vredeo, jer svi su trgovinski ugovori bili zaključeni na 10 godina, 1892 zaključen je sa Austro-Ugarskom nov trgovinski ugovor, pri kome je carinska stopa povišena prosečno od 10 posto na 11,25 posto, i to na 270 predmeta kod kojih austro-ugfarska industrija nije trpela nikakvu štetu, I tako, i u ovom
347