Nova Evropa

ова Европа

Књига У, Број 1. 1. септембра, 1922

Чехословаци, и ми,

Пре неки дан, један наш демократски дневник, у уводном чланку, поредећи развитак чешке круне са југословенском круном, бележи: да је назад годину дана нотирао Загреб у Цириху 840, а метричка цента пшенице стајала је око 1000 К. Данас нотира Загреб у Цириху око 1.50, а метричка цента пшенице стоји око 2000 К. Обратно, Праг је назад годину дана нотирао у Цириху око 7.20, а метричке цента шненице стајала је око 400 чешких круна, док данас нотира Праг у Цириху преко 15, а метричка цента шшенице стоји око 200 чК« —, па закључује: да је »према тому живот у Чешкој појефтинио за којих 50%, и Чеси живе сваким даном јефтиније, док ми, обратно, живимо сваким даном скупље«, И уводничар се мучи да докаже — не по први пут на истом месту = да је једино што се тражи стабилизација наше валуте, а све друго да ће онда доћи само. Да, али одакле да дође стабилизација%...

Сви се слажу, да вредност нашега новца у ствари не би морала да буде тако лоша као што је; да нема озбиљних природних разлога за пад динара и повећавање скупоће; да је оволика скупоћа код нас посве неоправдана, управо неразумљива. Сви траже, по површини, ситне кривце и вештачке разлоге, који доприносе паду динара и дизању цена животвим намирницама: сипа се стручњачка мудрост на све стране, отварају анкете и држе силне конференце банкара и финансијера, склапају се зајмови; а нико не види, или неће да види, дубоке разлоге који леже на дну, нетакнути. Динар и даље пада, све ниже, а цена храни и свему скале, у недоглед, док у хладу пољуљаних и разваљених зграда наших државних и народних финансија цвета дивно спекулација, и буја коров ћифтинске и милијунашке корупције и неморала.

дашто наш динар пада, а зашто чешкословачка круна скачез — Дрсжимо да смо у могућности дати на то питање јасан и одређен одговор, У неколико речи —: Зато што Чешкословачком управљају Масарик и Бенет, а Југославијом Пашић и Нинчић.,

Ми то, уосталом, одавна, и једнако, већ две године, говођимо, и сад нам се само даје нарочита прилика да поновимо своје секетит сепвео, Уколико Масарик и Бенеш оличавају добре или лоше стране своје расе, а Пашић и Нинчић наше, имамо да погнемо главу и да примимо своју судбину без роптања, јер сваки има оно што је заслужио и што је њерово. Али ми тврдимо, и дубоко смо уверени, да овде није посреди