Nova Evropa

савршени детаљи једне велике целине, да: би сваки за себе могао да. буде предметом мале студије. | 08

Затим имамо Баљева и његов »Сћашуе Зошт5«, сада са »бесопа ВИ-ом«, у Сегшту ЕооБ Тћеафте-у, КОЈИ је нарочито преправљен за ову трупу, и чији је унутарњи декор, у модерном руском стилу, учинио ово место једним од најпријатнијих интеријора У Њујорку. Уопште су зада Руси јако у моди. Баљев никада није могао да дође у бољи час »from Moscow, direct от Гопдов ата Рагла«, и његови дрвени војници и софистизирани клауни и Катинке и »Оџадго СађаЏетоз Sevillanos« можда у други час не би постигли све оно што су постигли сада. Бар што сб тиче финансијалне стране њихова предузећа, они су далеко над осталим руским сапатницима што су такође пожурили у Америку. Најзад, треба. имати на уму и да су публици већ досадили јата музика, фармерске мелодије, Линколн, и »СтуП Хуав«, и каубоји, те тако су Баљев и његов Виши Водвиљ дошли као одахнуће и давно жељена промена. Била је и Павлова, стара Павлова, више успомена, достојна поштозвања него стварност вредна дивљења. Њен стил је давно застарео, и њу обожава, још само професор Брандер Мабћеме. Када је давала своје последње вечери, њене плакате, врло мале и врло сиромашне, могли сте да видите још само по Трећој, Деветој, и Десетој Авенуји. Да ли да будемо сентиментални и да лијемо сузе над судбинама...

Био је и Шаљалин, са својих неколико »Бориса Годунова« у Метрополитен Опери, када сте морали по пет сати да чекате у реду за, карту, и опет да је не добијете. Још једном су се поновиле све старе приче 0 његову савршеном »МакКе-пр«, о његовој »Интерпретативној Глуми«, и 0 свему другом више него о његову певању. Изгледа да. је разочарао публику. Очекивала се опет једна мала истинска трагедија иза кулиса нешто као са оном Карузовом жилом на врату —, јер су првих неколико певања, била одложена. Шапутало се о изгубљену гласу, како му је глас прогутала Руска Револуција, о могућности да више никада не пева, и о свему и севачему. Али Шаљапин се најзад појавио потпуно здрав и читав, и публика, је остала хладна и разочарана. Гладијатор није био убијен нако су палчеви већ били окренути наниже; а ћуд публике нај зад код свију векова, остаје иста. >

Али њиме још није ни близу завршен попис руске поплаве.

Имали смо приликом гостовања Чикашке Опере нову Прокофијевљеву чаробну оперу »Помче for Tree Oranges«, ca бизарним и врло успелим сценаријама од Бориса Анисфелда. Имали смо у Метрополитен Опери премијеру Римеки-Корзаковљеве »Сњегурочке«, певану на француском, чији је балет у трећем чину надмашио скоро све оно што имагинација може да замисли. Ватромет боја и фантастичност сцене прожети једном благом и као бајка полутужном хармонијом нео-романтичне музике.

То су само истакнутија места са руског програма у овогодишњој њујоршкој сезони. Немогуће је све поменути. Овде се свако вече у осам и по дигну завесе на преко педесет позорница пред преко педесет гледалишта, Немци су најмање заступљени. Прошле ноћи сам баш био да видим у Режији Theatre Guild-a једну модерну немачку ствар од Георга Кај-