Nova Evropa

љето године 1912, позвао је-»Савез хрватских пјевачких друштава« пјевачка друштва и савезе свих словенских народа, у намјери да приреди први свесловенски пјевачки састанак, као. устук на свењемачки пјевачки састанак у Нирнбергу, који се доиста одржао, док је онај наш, на, којем св имали састати сви Оловени, онемогућила, власт. Одазивајући се томе позиву »Савеза хрватских пјевачких друштава«, први је »Савез српских пјевачких друштава« покренуо питање о оснивању »Свесловенскога, Певачког Савева«, а одмах иза тога стигао је, као одговор на позив, од »Савеза бугарских пјевачких друштава« готов нацрт правила (види »Пјевачки Вјесник« rom. VII (1911) стр. 97) »Оловенског Шјевачког Савеза«. У надцрту се истиче као сврха тога савеза: а) узајамно упознавање; 6) популаризовање и култивисање словенске пјесме; а као средство да се та сврха. постигне: аза) сазиви свесловенских пјевачких састанака у разна словенска средишта; 66) уприличавање словенских концерата; вв) расписивање натјечаја за најбоље словенске композиције. Како овај нацрт ни у осталим евојим дијеловима, (врстање чланова, управа савеза, и др.) није био потпун, па мјестимице и врло мањкав, обратио се »Савез хрватских пјевачких друштава« с: молбом на »Џзедт једпоји грбу, зројки безкоslovanskych« у Прагу (тако се онда, звала данашња, »Реуеска ођес безкоslovenska«), да она изради потпунији правилник једног »Овесловенског пјевачког савеза«, будући да је она прва и набацила била мисао такова удружења, Не знам, је ли »Једнота« учинила штогод у том погледу. СОвакако, тај »Свесловенски пјевачки савез« није тада организован, јер је и сам свесловенски пјевачки састанак био забрањен,

Но мисао је сазријевала, и узима сада све конкретније форме. Заолужни и агилни староста »Р, О, С, Др. Лубош Јержабек, осјећа потребу моћне организације једног »СОвеславенскога пјевачког савеза«, а у свом одбору наилази на спремне и одушевљене помагаче; па, слушајући њихово увјерљиво разлагање, и најнеповјерљивији посматрач садашњих несређених прилика мора признати оправданост оваке организације, и повјевровати у могућност реализације ове велике замисли. Својим заносом умије Др. Јержабек дјеловати, проповиједајући ствара он нове проповједнике, па, сам тако онда и ја обећао, да ћу његову замнсао објелоданити, препоручивати, и порадити на њезину остварењу. Да се реализује то ве лико дјело, требало би рјечито проповиједати; но ја могу изнијети укратко само стварне подлоге и циљеве моћне организације.

У приликама, у којима живимо, нема више ни побуда а ни потребе, паче моментано ваљда ни могућности, великих пјевачких састанака. А ипак би подручје дјеловања једног“ Овесловенскога Пјевачког Савеза. било големо и веома, корисно. У првом би реду промицало продукцију. Оловенски ће композитори писати дјела, Савез би их издавао, а савезна друштва, пјевала, па би озвањала словенска, пјесма цијелом источном и сродњом Европом. Накладни би завод овако моћне организације био подузеће које никакови сломови валутних односа не би могли уздрмати. Овако пјевачко друштво добило би уз незнатну цијену ева издања која жели, издања одличних композиција, а композитори би доживљавали изведбе диљем цијелога, Оловенства, њихова би дјела постала својином огромнога. дијела читавога човјечанства. Колико промицање творних снага! Да, ли би се онда могао зауставити полетни развитак словенске музике! А када