Nova Evropa

од савезничких земаља. На Крфу, српска Окупштина већа у ствари иза закључаних врати, без икаква. учешћа јавности. Ниједан телеграм, ниједно пиемо, ниједан извештај, не сме да пређе из опозицијоних кругова у савезничке земље. Писма упућена од србијанских поданика својим представницима. на Крф не могу да доспеју у руке онима којима су намењена. Нигде не може да се појави српеко гласило независног мишљења — ни “ Солуну, ни на Крфу, ни у којој од савезничких земаља. И кад Аптанта, на све ово, затвара очи, и наставља да подупире владу која је изгубила поверење парламента, ко има право да се тужи на мешање у ствариг ....

Али, у начелу, ми се не постављамо на овака формалистичка гледишта. Него је факат, да ми нисмо више у могућности да се сами, без помоћи, носимо се нашим унутарњим невољама; а што се тиче спољних послова, у нашем је најбоље схваћену интересу да се они вежу што је могуће интимније за заједнички програм наших савезника. Па ако Антанта прихвати ово мишљење, она има несамо право него и дужност, да бодро пази на какав начин узима учешћа србијанска политика у заједничкој акцији.

Ми не тражимо ништа друго до повратак ка извршавању закона, и обнову народнога савеза, несамо у облику једне коалицијоне владе, већ уједињењем свих снага и воља у борби за наш велики народни циљ. MIM, смо пуни срчбе и стида што смо присиљени да се боримо у једно и истој време и противу режима велеиздајничких парница Хапебуршке Монархије! и противу режима који се окупио око једне велеиздајничке парнице у CDI, самога нашег народног Пијемонта. Ми се бунимо противу корупције која је завладала, и противу дугога низа »афера« које су у последње време компромитовале чак и неке најближе кругове Министра Председника, а све услед лабавога морала данашњега режима. Али, више свега, ми же лимо да одржимо свежим и непоколебивим полет трију грана нашега народа, њихову веру у велику мисао пароднога уједињења, која је данас постала основицом и првим уветом свих наших будућих планова. Нећемо презати ни пред каквом жртвом у борби противу сваке акције и сваке личности која би претила да поруши оно што је назидано са тако тешком и страшном муком.

Србијанска. демократија схвата мисао Народнога Јединства међу Србима, Хрватима, и Оловенцима, као пајистинекији израз начела самоопредељења — другим речима, као уједињење остварено слободном, равноправном, и врховном вољом трију грана Југословенскога Народа. Овакав циљ одређује самим собом начине и акцију с помоћу којих ће бити остварен. Међутим, цео низ подвига народне политике ГР. Пашића — почевши инцидентима у вези са југословенским легијама у Русији и у Америци, па достигнувши свој врхунац у садашњем запетом стању између Србијанске Владе и Југословенског Одбора — доказује, да онима у чијим се рукама данас налази политика Орбије потпуно оскудева смисао за разумевање времена у којему живимо и јединих увета Ba успех достојних демократске Србије као нацијоналног Пијемонта. '

(ве ово незадовољство са нашом унутарњом и спољном политиком, поуздан је знак нездравог и опасног стања ствари. Ко тврди да зла треба и даље оставити да харају, тај пе брани нипошто независност

177