Nova Evropa

»I, Radili na tome, da se obori sadanja vladavina i pravni red u državi sa dinastijom Karadjordjevića, pa da se na mesto ustavno parlamentarne monarhije zavede režim u kome bi najvišu vlast u državi imali 10—15 odabranih ljudi, koji bi se oslanjali na vojnu organizaciju, i da se radi toga imaju silom ukloniti svi koji bi tome smetali, a na prvom mestu Prestolonaslednik Aleksandar i predsednik Ministarskogš Saveta G. Nikola Pašić, — pa su u toj celji osnovali kod nas u vojsci tajnu organizaciju većinom oficira, pod imenom »Ujedinjenje ili Smrt«, 9, maja 1911 godine, koja je imala u stvari prevratnički karakter ili cilj, i namerno i s planom tajno vrbovali oficire pa i druga lica da stupe u njihovu organizaciju i sa njima rade na prevratničkim delima; i što su

»II, Radili na tome, da Prestolonaslednik Aleksandar bude ubijen, i u toj celji pripremili atentat protiv njega, koji je izvršen 29, avgusta prošle боф ле, па рши iz Ostrova za Vladovo, od strane zato пајтетић ! пабоуоrenih izvršilaca Malobabića i Mehmedbašića«, —

pa је tražio da ih sud osudi na kaznu po havedenim propisima,

Od optuženih nije mogao izaći pred sud potpukovnik Vitomir Cvetković, jer je bio umro 15, marta, usled paralize srca, u istražnom zatvoru, Najstariji po činu i po godinama, medju optuženima, bio je penz, gjeneral Damjan Popović (59 godina), dok su se godine starosti ostalih optuženih viših oficira kretale izmedju 37 i 43. у

Vojni Sud za Ožicire presudio je, da se optuženi pukovnici: Draćutin Dimitrijević, Milan Gr, Milovanović, Radoje Lazić, Čedomir Popović, i Vladimir Tucović, potpukovnik Velimir. Vemić, vicekonzul Bogdan Radenković, dalje major Ljubomir Vulović, i optuženi Rade Malobabić, kazne smrću; da se optuženi gjeneral u penziji Damjan Popović kazni sa petnajst godina zatočenja, a optuženi Muhamed Mehmedbašić sa petnajst godina robije, — zatim, da optuženi plate sudsku taksu i solidarno dangube svedocima.

Na žalbu osudjenih, Veliki Vojni Sud našao je da gornja presuda ne odgovara zakonu u nekim tačkama, pa ju je donekle preinačio, te oslobodio ispod smrtne kazne pukovnika Č, Popovića i vicekonzula Radenkovića, osudivši ih mesto toga na dvadeset godina zatočenja, dok je kazna penz, gjeneralu D, Popoviću povišena na 20 godina zatočenja. Ova je presuda pala 5, juna 1917, a Veliki Vojni Sud bio je sastavljen ovako: predsednik suda, gjeneral Mirko Milisavljević; sudije: pešadijski pukovnik Stevan Miletić, pešadijski pukovnik Josip Kostić, sudski potpukovnik Vladimir Joy anović, sudski potpukovnik Branko Gatalović; poslovodja, sudski kapetan II klase Rad, K, Nikolić, ет

Na osnovu prava što mu je davao član 51. Srbijanskog Ustava, ublažio je ovu kaznu tadašnji princ-regent, te je zamenjena smrtna kazna pukovnicima M, Milovanoviću, R, Laziću, VI, Tucoviću, i ppu'kovniku V, Vemiću, u kaznu od dvadeset godina zatočenja; a kazna od dvadeset godina zatočenja, na koju su osudjeni pukovnik Č, Popović i vicekonzul B, Radenković, u kaznu od deset godina zatočenja. Prema tome, na osnovu smrtne osude Vojnog Suda za Olicire i Velikog Vojnog Sada, nisu pomilovani nego su streljani svega troje, i to:

179