Nova Evropa

Последња воља Драгутина Димитријевића-Аписа. )

МОЈА ПОСЛЕДЊА ВОЉА.

Иако осуБен од оба суда на смрт и лишен милости Круне, ја умирем невин; у убеђењу, да је моја смрт била потребна Србији из виших разлога. i

- Из свог мог убеђења потиче и моја душевна мирноћа са којом очекујем свој последњи час. Нека Србија буде срећна, и нека се испуни наш свети завет уједињења целог Српства и Југословенства, па ћу ја и после своје смрти бити срећан и блажен, а бол, који осећам што Бу од српене пушке погинути, биће ми драг и мио у уверењу, да је та пушка уперена у моје груди ради добра Србије, ради оног добра Србије и српсиога народа коме сам ја био посветио цео свој живот. У том свом раду, ја сам можда штошта и погрешно учинио, можда сам се нехотице огрешио о саме интересе Србије, али радећи ја сам и грешио, иако никад свесно веб увек убеђен да радим само за добро Србије. Нека ми се опрости за понеку такву погрешку, бар нека ми опросте Срби, а ја Бу се молити Богу да ми он своју неисцрпну милост подари.

Са својим стварима и имовином чиним овај распоред:

Новац, који после моје смрти остане, молим да се пошаље моме сестрићу Милану Живановићу, ђаку избеглици у интернату »Стапа Гусбсе пеш« у Ници. Коња »Блихера« молим да се прода држави, првенствено, и да се новац добијен од продаје пошаље такође моме сестрићу Милану Живановићу у Ници.

Коња »Звездана«, који је престарео, остављам увиђавности оних који имају надлежно право да реше да ли је тај коњ још способан или не. Ако је способан за ма какву службу онда га уступам радо држави, а ако није молим да се убије.

Све остале ствари остављам да се поделе нашој избегличкој сиротињи. Конзерве, дуван, и уопште све оно што је за јело, молим да се подели војницима жандармима који су ме у затвору. чували, уместо подушја.

Мој џепни сат, успомена и поклон од мога зета Живана Живановића, мелим да се пошаље моме сестрићу Милану Живановићу за успомену.

То је моја последња воља.

Молим, да се и ова моја последња воља, по извршењу, пошаље моме сестрићу Милану Живановићу у Ници. |

41. јуна 1917. год. у Солуну. Драг. Димитријевић-Апис, с. р.

%) Горња половина ове Последње Воље отштампана је и у »Новом Листу« (од 25. новембра 1920), вероватно из »Београдског Дневника«. Нап. Ур.

193