Nova Evropa

da deluje na novčano tržište te da smanji eskompt menica. Takva bi mera mogla da deluje u normalno doba, ali danas je ona prošla skoro i nezapažena, jer dogod novčani zavodi računaju svojim dužnicima kamate 15% —20% , ne igra nikakovu ulogu da li se za eskomptirane menice Narodnoj Banci plaćaju kamati 5 ili 60%. Visina kamatnjaka, kao i sama visina eskompfiranih menica, dolazi naravno Narodnoj Banci, finansijalno, veoma dobro, Dok država za svoje dugovanje kod Narodne Banke ne plaća nikakve kamate, za novčanice koje su došle u promet putem eskompta menica dobija Narodna Banka 6% a da zato nema nikakovih naročitih tereta. U prvom zakonu o Narodnoj Banci bilo je predvidjeno da će Narodna Banka za višak novčanica u opticaju plaćati državi porez od 5%, ali je Narodna Banka znala upotrebiti potrebu države za novim kreditima da se od ove ustanove oslobodi, Uzmemo li za bazu, da će eskompt menica od jedan-i-po milijarde dinara, a lombard od skoro 100 milijona dinara, ostati duže na istoj visini, Narodna Banka dobija godišnje na kamatima oko 100 milijona dinara a da zato nema nego sasvim neznatne iroškove, Kamatnjak od 15% --—20% ·Đteška je mora za celokupnu našu privredđu. Dok su cene išle na gore, i dok je profit, barem onaj prividni, bio znatan, visina kamatnjaka nije igrala veliku ulogu, Problem je. bio: doći do novaca i kapitala, bez obzira uz koje uvete i po koje žrtve, — profit na porastu cena sve je to bogato nadoknadjivao, Danas je situacija sasvim druga —: danas cene pokazuju tendencu prema dole, te se namesto dosadanjih dobitaka javlja kod mnogih artikala znatan gubitak, Poslovi su uglavnom u stagnaciji, jer niko, u očekivanju dalnjeg padanja cena, ne ulazi u veće i dublje angažmane. Danas stoga kamatnjak od 15—20% igra sasvim drugu ulogu, i znatno tereti prosperitet pojedinih poduzeća, Ima u našoj privredi znatan broj poduzeća koja su dužna raznim novčanim zavodima po nekoliko desetaka milijona dinara, tako da već same kamate idu u milijone., Kod nekih poduzeća opet dugovi daleko premašuju vlastita sredstva. Naravno da u takim slučajevima, uz najbolju volju, nije moguće te dugove povratiti, Prvo, što su oni, delom ili sasvim, uloženi u podizanje samoga poduzeća, pa se iz poduzeća ne daju izvaditi a da se sam opstanak poduzeća ne dovede u pitanje; a drugo, što danas, usled krize na novčanom {ržištu, niko nije u stanju da se upušta u nove te= ške angažmane, tim više što je opća tendenca na padanje, Naša burza efekata nalazi se u takovoj krizi, da pad ili porast naše valute skoro nikako ne reagira na visinu kurzeva, Dok su u drugim državama kurzevi raznih akcija išli paralelno sa padom ili porastom valuta, naša se burza efekata nije uzrujavala pri padu naše valute, pa se sada još manje uzrujava pri njenu porastu, Ona se već preko dve godine nalazi u latentnoj krizi, iz koje će veoma teško i veoma kasno da ispliva.

Današnjoj situaciji našega novčanoga tržišta krivi su u mnogome sami novčani zavodi. Prvo, radi toga što se, pri podeljivanju kredita prošlih godina, nije nikako pazilo kome se daje kredit i koliko, tako da je bilo perijoda kada su se krediti davali u čisto spekulativne svžhe, poimence za kupovinu svakovrsnih deonica, Druga je pogreška,

226