Nova Evropa

one onda uz velike kamate i providbe eskomptiraju, da ih kasnije, uz kamafnjak od samih 6%, reeskomptiraju kod Narodne Banke; dok preduzeća plaćaju horendne kamate, novčani zavodi te menice daju dalje uz odbitak kamata od samih 6%, Kad bi Narodna Banka ргоmenula svoju politiku , pa raznim industrijalim preduzećima direkino eskompHlirala menice, naša bi industrija uz znatno povoljnije uvete dolazila do potrebnoga kredita, | Disparitet u kamatnjaku izmedju nas i država sa zdravom valutom danas je osobito velik, Dok mi imamo abnormalno visoke kama{injake, države sa zdravom valutom imaju obratno abnormalno niske kamatnjake, tako da tamo maksimalni kamatnjak iznosi jedva 4—5%. Ovaj niski kamatnjak tumači se privrednom krizom zemalja sa zdravom valutom, gde industrija slabo radi i gde je velika nezaposlenost radnika, pa prema tome nema ni velikog potraživanja za novim kapitalima. U normalno doba, tako slobodan kapital ili bi emigrirao u strane zemlje, gde je ukamaćivanje bilo daleko povoljnije, ili je bivao uložen u papire zemalja sa većom kamaitnom stopom, Forma takovih operacija bila je redovno lombardiranje menica pod imenom »penzije«, Veliki novčani zavodi lombardirali bi jedan deo svog prvorazrednog metalnog materijala kod ovakovih zavoda u ino= zemstvu i time bi došli do daleko jeftiniješa kredita nešo u svojim zemljama; a i novčani zavodi koji bi lombardirali takve menice polučivali su bolji kamatnjak nego što je to bio slučaj u njihovoj vlastitoj domovini, Ali preduvet za ovakove operacije jeste stabilnošt u valuti; bez toga niko neće da uzme na sebe rizik valutnih kurzeva, Zato, i kraj sveg velikog dispariteta kamata danas, do takovih poslova ne dolazi baš usled nesigurnosti valutne situacije, — Ali se danas inozemni kapital ni u kojoj drugoj formi ne ufa u zemlje sa nestalnom valutom, zato što niko ne može predvideti kako će se prilike razviti do perijode kad bi se eventualni krediti imali da isplate, — Na drugoj strani, opet, iako mi oskudevamo kapitalima, naša privreda ne bi mogla uzeti kredite, sve kad bi joj takovi bili i ponudjeni u stranim valutama, jer bi time uzela na sebe sav valutlni rizik, Da je našoj privredi uspelo, kako se i pogovaralo, da odmah nakon rata dodje do britanskih kredita, mi bismo danas stajali daleko lošije nego što faktično stojimo, i za funte, koje su onda vredile 30—40, najviše 50, dinara, bili bismo prisiljeni kod povratka da plaćamo 200—300 dinara; time bi bila zapečaćena sudbina svih onih koji bi uzeli takove kredite, inozemstvo se, od svoje strane, nije moglo rešiti da te kredite pretvori u dinarske kredite, jer bi time valutni rizik pao na njihov teret. Neki austrijski i-češki zavodi bili su angažovani kao deoničari kod nekih naših novčanih zavoda, te kod nekih industrijalnih poduzeća; dok su austrijski zavodi relativno dobro prošli, budući da su bar donekle spasli svoje kapitale, češki su privrednici sa svojim angažmanom u jugoslovenskoj privredi imali samo razočaranja, Ako je jedan češki novčani zavod bio interesiran recimo sa 20 milijona kruna kod kakvog našeg zavoda, on je tim konačno pretrpeo znatan gubitak: on je uložio 20 milijona, koje naravno vodi u svojim knjigama kao 20 milijona čeških kruna {ukoliko interesman he potiče iz za-

230