Nova Evropa

21. децембра избија штрајк рударских радника у Креки, Зеници, дгошћи,

Брези, Мостару, и Бањојлуди. Радници остављају, у свима угљенокопима, довољан број најспремнијих радника, да их чувају од поплаве и ватре; то су учинили и у електричним централама, по заједничкој одлуци свих подружница. Савеза Рударских Радника. У исто време, представници подружница дају јемство да ниједан организован радник неће учинити никакве штете рудницима. Међутим, у рудницима се појачава жандармерија:: у Брези mw Згошћи (Какањ) долазе нарочити полицијски чиновници и жандармеријски официри. Радници не смеју одржавати скупштине, копференције, па чак ни одборничке седнице. — Влада брзојавља да се сви радници који се не врате кроз три дана на посао отпуштају, и губе право на државне станове. Шта је даље било, износимо на другом месту, те Бемо овде само сумарно навести догађаје.

Шрогоне се поједини радници који су нешто истакнутији. Рударске управе воде црне књиге што су их још за Аустрије водиле, и назначују раднике који треба да. се прогоне. У Тузли, Зеници, Сарајеву, Мостару, и Бањојлуци, отпочиње се страховито распаљивање мржње противу штрајкача. Породице рударских радника исељују се из државних кућа, милом или силом. У Брези су бачене 24 породице на улицу, на, студен, и у блато; 7 Зеници, такође се избацују гладне жене и деца на улицу и на снег. Било је међу њима и болесних, и жена при породу. Полиција и грађанство пљује на њих и вређа их. Православни и католички свештеници“ држе проповеди против штрајкача. Рударски делегати посредују код повереника Министарства за Ооцијалну Политику, који показује доста правилно ехватање ствари; али председник владе неће да. попусти. Рударски делегали, коначно, стављају овакав предлог: нека се образује једна паритетна комисија. која има да испита, цене животних намирница у Тузли, Зеници, Мостару, и Бањојлуци, па нека — на основу статистичких података донесе решење о радничким надницама. Земаљска Влада одбија ни ту комисију. Нато онда кречански рудари исељавају евоје породице у оближња села, и смештају их у куће својих другова. Тузлански окружни начелник шаље жандаре и војску да купи по селима рударе и њихове породице. Преко. триста породица одређено је за изгон. Из свију угљенокопа стижу вести о нечувеним насиљима. На сам католички Божић десио се познати сукоб у Хусину између радника п власти.

28. децембра, рудари траже поновно комисију; али мес то тога, 29. децембра, влада. објављује »Обзнапу«.

Жртве штрајка: Од стране жандара погинуо је Ристо Рељић, отац троје деце; од стране радника животом ву платила седморица: 1) Блашко Ковачевић, рудар, ожењен, има деветоро деце, 42 године стар (умро је на друму од убоја, одмах по штрајку, у децембру 1920); 2) Туњо Гргић, рудар, ожењен, има петвро деце, 48 године стар (умро у затвору од рана, у децембру 1920); 8) Фрањо Божић, рудар, ожењен, има, петеро деце, 41 годину стар (умро од убоја код куће, у јануару 1921); 4) Петар Иличић, тежак, ожењеп, са четверо деце, 88 године стар (умро од убоја. код куће, у фебруару 1921); 5) Мато Пављашевић, тежак, троје деце, 51 годину стар (нађен леш у шуми, у јануару 1921); 6) Шимо Прањић, рудар, ожењен, једно дете (умро код куће од рана, у фебрупру 1921):

317