Nova Evropa

Радништво је увек у стању да, ако не иначе а оно под претњом штрајка. мзвојшти себи бар донекле пристојну надницу, дочим су рентијери, некад завидан сталож, данас присиљени да моле за милостињу. По свим јавним покалима нанлазимо-на масу овакове модерне сиротиње, која привидно. нудн шибице, карте, и слично, а у самој ствари проси милостињу. Јавна. каритативност — а ова је у Немачкој знатно развијена — у задње се доба углавном стара за средњи сталеж, специјално 3а припаднике интелнгенције. Под лозинком: »НипдегНацзепде Ебппеп беђеп, МИ опеп тиззеп. бебеђеп мегдеп«, развија се управо у задње време колосална акција за МАНА POO Da 88, па телиТенЦИју.

у ома ој студира моментано на 600 до 700 наших ђака, а још неких тод молба за похађање немачких високих школа чека на своје повољно решење. Главни штаб наших ђака налази се, наравно, (око 150 до 200) у Берлину; затим их има, нешто око 150, на знаменитом техникуму у Мит вајде у Саској, од којих су половина наши ђаци у ужем смислу речи, а половина су Немци и Мађари из нашег дела Војводине. У задње време, све више наших ђака иде на науке у Немачку. Тако је на универзи у Франкфурту прошлог семестра било једва девет њих, дочим их овог семетра има већ нешто. испод 40.

Поратна, Немачка ставља извесне потешкоће студију иноземаца. Док је пре рата свака немачка универза, или друга висока школа, самостално решавала да ли ће примити странца или не, данас је све то концентрисано при Министарству Просвете, и оно без ингеренције дотичне универзе одлучује да ли ће и колико ће странаца, бити припуштено студијама.

- Главну бригу око. пријема наших ђака у Немачкој води наш почасни консул у Берлину, Г. Џон Винер (Ујепег). Његовим заузимањем пристало је пруско Министарство Просвете да прими 250 наших ђака на пруске високе школе. Фактично је тај број знатно прекорачен, ин дневно се примају нови наши ђаци, тако да се са те стране не можемо: потужити на запостављање.

Док су раније наши ђаци били потпуно неорганизовани, или су у најбољем случају имали нека локална удружења, у задње доба поведена је акција, да се сви наши студенти на немачким високим школама оргапизују у једну велику задругу; конститујирање те задруге, као и први конгрес свих наших ђака на немачким школама, одржан је концем новембра у Берлину. Та опћа студентска, задруга, наравно, нема, нити може имати, нкакву страначку тенденцу; далаче, она нема нити строго нацијоналну или племенску основицу, будући да су у њој удружени сви наши студенти, без обзира на племе и народност, па су у њој чак и Мађари и Немци, наравно уколико су наши држављани. Та задруга имаће, углавном, задаћу, да било према нашој било према немачкој јавности штити интересе налпих ђака на немачким високим школама; а нарочит и важан циљ удружења јесте, да омогући студирање и другим наим студентима, те је предвиђено да и бригу око смештања наших студената на разне немачке високе школе преузме углавном ова студентека задруга.

Пад марке а пораст динара створили су за наше студенте ба: немачким високим школама абнормалне прилике. И они студенти који су прошлог семестра били прнесиљени да се хране по разним народни

348