Nova Evropa

Crtice iz ratnog dnevnika, | Posilni,

Dve strane su se sudarile i odbile, Obe se uredjuju na pristojnom odstojanju, Na prostoru izmedju njih leže mnogi mrtvi i ranjeni, Jauče se na svima jezicima, »Jao, majko, ima li gde vode?« — zapomaže neko od naših, valjajući se od leša do leša, Dva ranjenika, jedan naš a drugi turski, dele hleb i vodu, Oni nisu više neprijatelji, Nekoliko njih bez nogu, a neki i bez ruke, kopaju jame, zapadnuvši pod unakrsnu vatru koja se otvara s vremena na vreme s obe strane. Ti bogalji, pa kako žele da žive!

Iza jednog strnika leži teško ranjeni major Nikolajević,i s mukom privlači obližnje leševe da se njima koliko toliko zakloni: „Ме pucajl« — ali ga sad niko ne čuje i ne sluša, Ima da čeka da ga dotuku.... Sati prolaze,.., Žedj ga mori, Oseća da već gubi svest od izlivene krvi, Padaju mu na um mili i dragi,

"Kroz noć se prikrade jedna pogrbljena prilika, »Maroder« — pomisli major užasavajući se, Senka prilazi bliže,... S obe strane počinje opet pucnjava, Senke nestaje, Majora pogodi još jedno zrno u rame, Kad pucnjava stala, senka se opet pojavi prilazeći sve bliže i bliže, Major raspozna siluetu svoga posilnog, i podjoše mu suze.

Vojnik mu je nosio šinjel da ne ozebe, i čuvši da je pao napred, on ga je cele noći tražio, preturajući mrtve i zagledajući ranjene.

— Pavle, brate, jesi li ti? — jedva prošapta major, i izgubi svest, Vojnik ga uze na ledja i ponese, Po koji put s pažnjom ga spusti na zemlju, i legne preko njega, da ga zakloni od vatre,,.,, a

Sejiz,

U jednoj dolji, na previjalištu, lekar sa nekoliko pomoćnika i bolničara — ruke krvave do lakata —, previjaju ranjenike, koje donose na nosilima, u šatorskim krilima, a ponajviše na ukrštenim: puškama, i spuštaju ih na zemlju, u blato, jedne preko drugih, i naše i neprijateljske ,, ,, Zapomaganje, jecanje.

Jednom se creva prosula; drugom, sa odbijenom donjom vilicom, visi jezik; treći sam uvija prebijenu ruku prljavim rukavom od svoje košulje, Jednog mršavog vojnika udarilo zrno dum-dum i raznelo mu butinu i trbuh; iz ogromne rane lekar vadi golim rukama parčad od kostiju i od zrna, i objašnjava pomoćnicima neku teoriju. Ranjenik kuka iz glasa i previja se od te teorije, »Ovaj će brzo svršiti«, — reče lekar na nekom stranom jeziku, ne uzbudjujući se mnogo.

377