Nova Evropa

Визијонарство Александра Блока,

Сви велики песници су, донекле, визијонари. Њихова имагинадија, је несумњиво обавештена о принципу визије, јаче од стварности. Они су свесни правилности тога принципа. И стога они више-мање дубоко, спонтано, и систематски, уносе у своје стварање крхки елан визијонарског еломента. Питање је само у томе, уколико је то визијонарство везано за најдубље сакривене емоције песникове душе, и уколико је потреба уношења, визијонарског елемента, примордијална, за Петре ваНа песникова, надахнућа. Кад је реч о Александру Блоку, нато питање мора да се да одговор, да визијонарство Александра, Блока, по својим емотивним квалитетима, иде у најчишћа и најрафиниранија визијонарства светске поезије.

Код Блока је тежња за уношењем визијонарског елемента спроведена до крајњих конзеквенца, до последњих граница, до максимума. Код њега је делокруг тог елемента веома широк. Он обухвата несамо садржину ствари, које имају да се кажу, већ и начин, на који се казују. Блок везује визијонарство смисла и визијонарство облика у једну спонтану и емотивно вредносну целину. Везује на, један необично суптилал, рафиниран, пун дубоких нијанса начин. И наше је скромно мишљење, да је у томв виша вредност Блокове поезије, која чини да се она толико уздиже над хоризонтима других поезија.

Блокова песма је најдубља и најузвишенија баш у моментима кад постиже кулминацију визијонарског осећања. Зато је »Непозната, Кена« (»Незнакомка«), по нашем суђењу, његова, најуспелија песма,

Анализујући особине Блокова визијонарества, и нестручни ће посматрач приметити, да по својим квалитетима оно не спада у обична. Менталитет Блокова, визијонарства у потпуној :е контрадикцији са менталитетом конвенцијоналног визијонарства. Код њега осећање мржње на; грубе и суре дане није изазвало мржњу на конкретне и опипљиве ствари. Напротив. Код њега, је баш визијонарно редовно уоквирено конкретним.

Да ли је Блок свесно, несвесно, или полусвесно, сам на себе тежио томе, да конкретним уоквири визијонарско, ми не знамо. Знамо само, да, је постигнути резултат од велике уметничке и духовне вредности. Уоквирено конкретним, визијонареко још јаче упада у очи, и делује на нас импресивном снагом, јер контрасти увек јако утичу. А сва пењања и силажења Блокова визијонарства у знаку су контраста. Сликарски би се то визијонарство дало изразити у два тона: белом и сивом. Бели тон је машта, сан, тежња, идеал, светао зрак, музика, сфера, наиме све оно што сачињава примитивни елеменат сваког визијонарства. Сиви тон синтезује коб, бесмисленост, једноставност, механичност тренутака, часова, и дана. У исти мах тај сиви тон представља и оне конкретне састојке које Блок доста спонтано, и са једном необичном по његову мистичарску

и наклоњену апстрактностима, индивидуалност истрајношћу, уноси у своју поезију.