Nova Evropa
1920). на којему је створен Савез Земљорадника као политичка странка. Као такав ушао је Савез у изборе за Уставотворну Скупштину, и добио је 30 посланика, који се број у току рада, скупштинског, а услед неспоразума. међу члановима, смањио, те свео на 28, колико их је остало пред распуст прошле скупштинске сесије. Ови су посланици бирани У Србији, Војводини, Босни и Херцеговини, и у Далмацији; »вемљорадници« из Словеније — 9 на броју — имали су посебан програм, практичан програм; онн су одмах и отпали, и ушли у владу Г. Пашића,
(Савез Земљорадника јесте друштвено-политичка, организација, која се састоји из такозваних сеоских већа. Сеоска су већа, основа и покретач Савеза Земљорадника; она се даље удружују у среска већа, а среска већа у обласна. Чланови Сеоскога, Већа, могу бити: земљорадници који сами, са својим породицама, обрађују земљу; сеоски радници, и радници који раде у области села, (у шумама, у рудницима, по радионицама, на жељезницама); службеници задружних установа; агрономи, и сви умни радници који раде у области села, или који су својим досадашњим радом посведочили да имају смисла и разумевања за потребе села и свљажа, све дотле док се не изврши у друштву професијонална организација, свих сталежа, и редова. — Да се оснује СОвоско Веће у једноме месту потребно је најмање 10.чланова; оно је основна, организација странке, и од њега потиче иницијатива за све послове, о којима решава на својим 360ровима, једанпут у години. Према. томе, Сеоско је Веће у маломе један парламенат, са готово свим његовим функцијама. На челу већа стоји Извршни Одбор, од 9 чланова, изабраних од Збора на годину дана. Ореско Веће — скуп сеоских већа, у једноме срезу — јесте спона, између сеоских већа и осталих извршних органа, Савеза Земљорадпика; на челу му стоји опет Извршни Одбор, у коме је представљено свако сеоско веће. Обласно Веће — скуп делегата свих сеоских, односно среских, већа — доводи у склад рад среских већа у једној области, и утврђује кандидатске листе посланиха, и њихов ред. И на његову челу стоји Извршни Одбор, који спрема, шестомесечне извештаје за Главни Извршни Одбор, који у другоме степену решава, и о опозивању посланика. Ови делегати сеоских, среских, и обласних већа. сачињавају Конгрес, и то: свако сеоско веће шаље по једног делегата, на сваких својих 250 чланова, док су чланови извршних одбора, среских и обласних већа делегати Конгреса по свом положају; аграрни студентски кругови имају право да изашаљу на Конгрес по једног саветодавног делегата. Конгрес је највиша инстанција за целу странку, и доноси закључке о свему простом већином гласова; народни посланици су саветодавни учесници Конгреса, и немају права гласа. Врховни представник странке је Главни Извршни Одбор, у који бира делегата свако обласно веће које представља, најмање 5 среских и најмање 50 сеоских већа; а Конгрес бира из реда интелектуалаца још :/, чланова, оног броја који дају укупно сва обласна. већа. Народни посланик не може бити у исти мах и члан Главног Извршног Одбора. Овај Главни Извршни Одбор састајв се свака три месеца у пленарну седницу, те изводи и извршује програм и одлуке Конгреса, а у крајњој инстанцији одлучује и о опозивању народних посланика.
У чему се састоји програм Савеза Земљорадниказ
291