Nova Evropa

Karl Marks,

Delo Karla Marksa, koji je stvorio naučni komunizam i osnovao moderni radnički pokret, sa istorijskog stajališta najveće naučno i najznamenitije revolucijonarno izvršenje, mogao je privesti kraju samo čovek genijalne nadarenosti i ognjevite duše, no koji je ujedno imao u sebi dosta snage i zdrava razuma da vlada svojim genijem i svojim poletnim duhom, i koji je pored toga imao sreću da bude u prilici da si može prisvojiti osnove znanja buržujskog, savladjujuć zadnje i najviše rezultate nječove odmah iz prve ruke, Zato je od presudne važnosti, da je sudski savetnik pri kraljevsko-pruskom apelacijonom sudištu u Trijeru, Hajnrih Marks, mogao svome sinu Karlu pružiti veselu i bezbrižnu mladost, budući i sam „moderan čovek, prost od raznih zaostalosti i loših navika tadašnjeg židovstva, solidna buržujskog obrazovanja, tako da je i svoga sina ponajbolje odgojio, Osim toga, već je otac izvadio bio za sina »ulaznicu u evropsku kulturu«, kako je prema tadašnjim prilikama zgodno nazvao Hajne prelaz od židovstva u hrišćanstvo, Marks je dakle bio u boljem položaju nego Hajne ili Engels, s jedne strane, što je bio sin vedre i slobodne rajnske zemlje, a s druge strane, što mu je bio otvoren put u ceo moderni svet nauke, te se on nije morao, poput Hajnea, boriti protivu predrasuda židovstva, niti je, poput Lasala, imao da sfresa sa sebe prepobožne hrišćanske skrupule i sumnje svoga pijetističkoga rodnog doma,

Već su njegovi roditelji, koji su mu razvoj pratili samo do mladenačkog doba, jer su pomrli rano, naslućivali da se u tome zdravom i punom života detetu i mladiću, koga je privlačio svet, nalazi nešto neobično, Majka njegova nazivala ga je srećnim detetom kome sve polazi za rukom, a otac je, s pritajenim strahom, tražio »djavola« u svome sinu,

Marksova se sreća objavila pre svega, dabogme, u ljubavi, a na svaki se način ima pripisati i onome »djavolu« u njemu, da se je, već nakon prve godine svojih pravnih studija, provedene na univerzitelu u Bonu više u veselu društvu nego li u ozbiljnim studijama, verio sa svojom čefliri godine starijom drugaricom iz mladih dana. Jeni, kći pruskog tajnog vladinog savetnika Ljudevita pl. Vestfalena, bila je na glasu nesamo kao najlepša devojka u Trijeru nego i sa svoga neobičnog duha i karaktera, Toj prvoj genijalnoj mladenačkoj odluci imade i sam Marks, a verovatno i radnička klasa, više da zahvali nego što se to možda daje biografski utvrditi, Životni savez što su ovo neobično dvoje ljudi sklopili, sedam godina kasnije, tako je bio neobičan, da izgleda doista oskvrnjenje nazvati ga onim što je svet toliko kompromitovao krstivši brakom, Ko traga po pismima Marksovim i njegove žene, pa onda i po pismima i po beleškama drugih, s namerom da upozna ovaj brak, taj će se morati ganut da zapita, da li bi Marks mogao svršiti i pretrpeti sve što je uradio i što je pretrpeo da nije imao ovu umnu i blagorodnu ženu uza se, Ljubav prema. Jeni Vestfalen bila je za Marksa vrhunac sreće u detinjstvu i mla-

396