Nova Evropa

Iza tog najvećeg naučnog dela Marksova sledilo je uskoro пајveće revolucijonarno delo: njegovo divljenje i oduševljenje s kojima je pozdravio borbu pariske Komune, i njezine junake i mučenike, čije je podvige proglašavao kao veliko revolucijonarno delo kojim se obogaćuje iskustvo u borbama klasnog proletarijata. On je za Komunu založio celi svoj autoritet i celu Internacijonalnu Radničku Asocijaciju, nevodeći brige o tome kakve to posledice može imati za njega ili za Internacijonalu, Prva Internacijonala razbila se je o francusku 'Komunu, upravo tako kako se posle Druga Internacijonala konačnc razbila, dakako u drugom smislu, o veliku rusku Komunu,

Samo još jedanput zahvatio je Marks neposredno u radnički pckret: kad su se lasalovci i ajzenahovci stopili u Nemačku Socijalnu Demokraciju, godine 1975, Pismo, koje je sadržavalo kritiku nacrta kompromisnog programa za kongres u Goti, a koje je obelodanjeno tek 16 godina docnije, pokazuje tek danas, nakon potpunog sloma nemačke socijalne demokracije, koliko je bilo opravdano; štaviše, ako se ne uzmu u obzir nepravde prema lasalovcima, ono je više opravdano nego što se to činilo još i samome Meringu u njegovoj biografiji Marksa,

Iduće godine donele su Marksu dosta ugodnosti, ali još više razočaranja, naročito u njegovim ličnim prilikama, Sve je više osećao iZnurenost nadčovečnih napora poslednjih dvadeset godina, i sve je više trpeo usled bolesti, Smrtni ga je udarac pogodio 2. decembra 1881 smrću njegove žene, nakon njena dugog i teškog bolovanja; od toga je vremena i Marks samo vegetirao, skrhan duhovno i telesno. Smrt, koja ga je zadesila 14, marta 1883, bila je oslobodjenje i za nješa i za njegove prijatelje, »Gledati ovog snažnog i genijalnog čoveka kako životari, na veću slavu medicine i na porugu filistrima koje je u svojoj punoj snazi umeo tako da iščibuka, — tisućputa je bolje ovakc, tisućputa bolje da ga ponesemo u grob gde i njegova žena večni san sniva.« Te reči njegova prijatelja čine smrt Marksovu čovečjom traSedijom, i dižu ga iznad običajnog tugovanja i zajedničke boli,

Tek nekoliko prijatelja ispratilo je mrtvog preteču jedno8 novog doba, nove epohe u ljudskoj istoriji, do groblja u Hajgetu, da ga tamo polože u grob do njegove drugarice u životu, Drugu polovicu svoga života bio je Marks prisiljen da proživi u zemlji u kojoj je kapitalizam ipak još bio u stanju da radničkim masama od svoga obilja toliko prepusti, da se one njemu, Marksu, nisu priključile, Te su mase jedva i čule o njegovoj smrti, i nisu mnogo o tom vodile brige, Ali, iako je jedva pred nekoliko desetina ljudi Engels izrekao oproštajno slovo svome mrivome prijatelju, ipak će reč kojom je završio vredeti za sva buduća vremena: da će njegovo ime stolećima živeti, baš kao i

njegovo delo; (Prevedeno iz rukopisnog izdanja »Inprekora« od 10. marta 1923.)

Karlo Krajbih (Prag).

400