Nova Evropa

у старом крају вратиће се; поред тога, сву приштедњу слаће кући, док је троши тамо где је заради кад је жена с њим; Том мером, друга генерадија неће бити уништена, она ће постојати, деца ће се и даље рађати, само не у иностранству него у домовини. У домовини ће бити прва и друга генерација, а преко мора само прва. Америка нарочито фаворизира досељавање жена и деце, и с разлогом; али ми бисмо требали поступати обрнуто. Они дозвољавају досељење само извесном броју лица, а од тог броја најпре женама и деци, и кад ови оду, онда пуштају мушкарце; ми бисмо, држимо, требали дати предност мушкарцима, бар би тенденција. наше емиграцијоне политике имала бити таква. То би био, по нашем мишљењу, најбољи устук американизадији.

(Њујорк, 12. марта, 1928.) Др. С. Батон.

Економски преглед.

Наши најновији привредни часописи.

У другој књизи »Нове Европе« (од 21. јула 1921) дали смо један приказ наше привредне штампе. За ове две године много се тога на овом пољу изменило. Добар део листова које смо онда приказали полагано су ишчезли а да већина њих није оставила за собом никакву празнину. На другој страни опет, читав низ нових привредних листова почели су да излазе; дапаче баш ових задњих дана угледало је света неколико нових привредних часописа, већином ревијалне форме.

Појава толиких нових привредних часописа, јасан је доказ, да се данас и са стране шире публике далеко већа пажња посвећује привредним питањима, него што је то био случај раније. До пред Рат, на читаву нашем данашњем територију није излазило више од два полутједника која су била посвећена привредним питањима: »Грговински Гласник« у Београду, за публику која је читала ћирилицом, и »Нгуафај (сада Jugoslaven5К:) Шоуд« у Загребу, за публику која је привикла латиници. Данас међутим, за самих пар месеца, добили смо ништа мање него читаво туце нових привредних часописа. Осим тога и већина наших политичких дневника и часописа, без разлике странака и правца, посвећује један део свога штива привредним проблемима; неки од њих имају већ и прилично уређену специјалну привредну рубрику. У том погледу, док је привредни део пречанских листова у ове задње две године, осим ретких изнимака, остао углавном исти, београдски дневници посвећују данас привредним проблемима далеко више пажње него што су то чинили пре две три године; да међутим у томе има и лоших, дапаче веома лоших, прилога, није никаково чудо кад се зна ко их све пише. Новина, је код многих наших политичких дневника да често, неки чак и редовно, доносе исцрпне прегледе разних привредних грана, те тако специјално привредницима из провинције, који немају увек контакта, са привредним центрима, пружају прилике да се бар донекле информишу о тенденцији појединих артикала.

520