Nova Evropa

Гори неће бити изговорене дивније. Нема, те револуције, макакова. била, која ће да нас у религији растави од велике интелектуалне и моралне породице, над чијом главом блиста, п сјаји име Исусово. По том 6, MH јесмо н остајемо хришћани, чак и онда, ако се готово у свима тачкама разликујемо. од хришћанске традиције, која нам је у прошлости нретходила.

Ово велико ударање темеља, сасвим је лично дело Исусово. Да га, се теко обожавало, морао је он битн за обожавање. Нема, љубави без предмета, који уме да је распали, и мн о Исусу не бисмо знали ништа, да није било оне велике страсти којом је задахнуо своју околину, и ради које ми и данас осећамо да је велики и да. је био светао, Вера, одушевљење, издржљивост прве хришћанске генерације, — све то може само тако да. се растумачи, ако бе у зачетак кретања постави човек колосалних пропорција. C погледом на дивна стварања у она времена веровања, две се импресије порађају у души, које могу да буду подједнако на, сметњи доброј историјској критици. С једне се стране радо помишља, да су та дивна, стварања. била. сасвим имперсонална, и под колективну се акцију меће оно што је често било делом једне силне воље и јелног високог духа. С друге се стране на. све раднике оног изванредног покретања, које је одредило судбину човечанског рода, нерадо гледа. као на људе као и ми сами што смо. Разумимо самд дубљим разумевањем оне тајне моћи што их природа у себи крије. Све даше цивилизације, којима управља, једна минуцијозна. полиција, не могу да нам даду ни труни појма, о томе, шта. је човек вредео и могао У оно доба, када, је оригиналност свакога, појединца имала, сасвим слободно поље да се развије. Замислимо само данас једног пустињака, који борави у оближњим пећинама, крај какве веће вароши, и који с времена на, време дође и појави се у палатама суверена, силом прође кроз све страже, п силним гласом објави краљевима, приближавање револуције, чији је он зачетник. Већ сама, помисао нато је смешна. А ето такав је био Илија. Илија Тезбит да данас дође био би ухапшен већ на, капијама, Тиљерија. Проповедн Исусове, његово слободно деловање у Галилеји, не могу да, се појаве под социјалним условима на. које смо ми навикли. Ослобођене од наших углађених конвенцијоналности, неспутане једноликим образовањем, које нас рафинује али нам и убија, индивидуалност, ове су велике душе у своју акцију стављале једну неочекивану енергију. Изгледају нам зато као дивови једног херојског доба, које не беше стварно. Колика. је то заблуда! Напротив, ти су људи били наша, браћа; били су нашег узраста, ни осећали су и мислили као и ми. Али је слободан дух Божји био са њима; а, код нас је тај дух окован челичним веригама једног малограђанеког друштва, и препуштен половности којој нема, лека.

Поставимо дакле личност Исуса, на. највећи врхунац човечанске висине. Недајмо се збуњивати претераним сумњањем у једну легенду, која нас стално вуче у налприродни свет. Живот Фрање Асиског је једно ткиво JIHBHHX чуда; па је ли се зало икада, посумњало у егзистенцију и улогу Фрање Асискогг Не тврдимо зато ни. да вечна слава, оснивања Хришћанства, припада гомилици првих хришћана, а не ономе кога, је легенда учинила Богом. На, Истоку је неједнакост људи много јаче маркирана, него код нас. Тамо се не ретко виђа, где се посред генералне атмосфере злога, одједном дигну карактери чија нас величина, зачуђава. Несамо да Исуса нису створили његови ученици, него је Исус увек био над својим ученицима, супери-