Nova Evropa

по аустријској школи Надијоналне Економије, па једноставно прелази преко тога камена спотицања за већину економских писаца. Други опет шведски писац МлеКсеј, например, истиче на, прво место проблем новца, па, половину своје Економије посвећује само проблемима новца. Исто тако, Оррепћепнег своди читаву теоретску економију мало по мало на проблеме социјологије. Да и не говоримо о разлици у мишљењу и схватању појединих проблема, Напијоналне Економије према томе, да ли аутор стоји на становишту данашњег друштвеног поретка, или је следбеник науке Карла Маркса; или пак, као верни следбеник Христа, мисли, да се самим етичким начелима, дају решити и сви сукоби у данашњем друштву. Даље, док немачки писци конзеквентно, и без изузетка, строго деле теорију Нацијоналне Економије од праксе, или боље речено од политике која почива, на теорији, економисте западне Европе, у већини случајева, све мећу плод исту капу те се тешко разликује шта је код њих чиста, теорија а шта, пракса, односно пракса која почива на усвојеним теоретским премисама. Уосталом, појмови и погледи на ову знаност разилазе се већ код самог наслова, јер док је једни називају Надијоналном Економијом, други говоре о Политичкој Економији, а млађа, генерација претпоставља, наслов: Социјална, Економија.

Да још једним примером покажемо, колики каос влада при студију Надијоналне Економије, спомињемо, да у Немачкој Надијоналну Економију предају, на неким универзитетима, на шумарском односно господарственом факултету, а на другим на, правном факултету или на филозофском факултету, дочим неки нови и модерни универзитети имају већ и посебне, независне економске факултете.

Професор Белошевић, у свом уводу у студиј Народног Господарства, отитао је у ширини до крајњих граница. Узео је наиме у своју радњу читав проблем Надијоналне Економије. Други писци, код надија које имају већ по неколико добрих учбеника, Надијоналне Економије, могу себи допустити луксуз да се позабаве са само пар темељних проблема, Надијоналне Економије; наш писац, међутим, имајући у виду потпуни недостатак наше економске литературе, морао је већ силом прилика да узме у претрес, у већој или мањој мери, сва могућа, питања. која су у било којој вези са Надијоналном Економијом. Код нас је, још до пред кратког времена, у економској литератури, осим пар застарелих радња, владала потпуна. оскудица. Професор Белошевић, у уводу своје књиге, даје нам стога. прво преглед економије и економског развитка, народа као такова; затим, У истом поглављу, обрађује етичке и правне базе економског стања и економеског развитка; а тек други део посвећен је продукцији добара, обрађујући земљиште, рад, и капитал, као носиоце данашње продукције. Подједно износи и борбу између капитала и рада, те организацију саме продукције. Под поднасловом: »Организација продукције«, приказане су разно форме привредних предузећа, и њихових економских функција, све тамо од појединца па преко разних друштвених форама до картела и трустова. Прелазећи оквире чисте теорије, писац у овом другом делу приказује и продукцију саму, наиме аграрну, шумску, рударску, те обртну продукцију, а стим у вези и политику која се води, и која би се имала, водити, да се ова, продукција, усаврши и подигне. — Трећи део Белошевићеве књиге посвећен