Nova Evropa

nim rukama na niže, onim ukočenim, ravnim i spljoštenim stasom, sa onim izduženim licima, i bledim, uzanim, stisnutim puritanskim usnama, gledali su u prizor pred sobom, eventualno puni nacijonalnog ponosa da im je sva atmosfera brujila »Star spangled banner«; i ponavljali su u poluushićenom tempu [puna ushićenost ne odgovara rasnom temperamentu), ponavljali su polako, odmereno, sa svakim samoglasnikom fako anglo-saksonski otegnutim: — How won-der-ful! —

Doručkovao sam u jednom Čajldsovu Restoranu blizu Bele Kuće, i onda pošao da gledam ulice i spomenike, Spomenici — to је jedna od slabih strana Vašingtona. Kao ono što u kući ratnog bogataša vidite onu žurnu i brižnu hitnju da se stvori izvesna pristojna i respektabilna spoljašnost, pa su na sve strane upadljivo izvešani kakvi portreti drugoga reda, ili još masne od sveže boje kopije kakvih morskih obala, zapenušenih zelenih talasa što se lome o stenje, kula svetilja u centru (ili možda sirena), — tako i Vašington izgleda kao neki ratni bogataš sa svojim bezbrojnim spomenicima,

Pored jednog kolosalnog spomenika Džordžu Vašingtonu 4 la Egipat, i pored dve do tri stvari od velike umetničke vrednosti, tu su čitavih četrdesetidva veća ili manja zvanična spomenika; a sama varoš nije baš tako velika, Čak je i Košćuško reprezentovan sa svojim visokim čizmama i kićankom,

Oko jedanaest sati vozio sam se jednom blagom uzbrdicom što vodi ka platou na kome je »Soldiers Home«. Bila je nedelja, u vreme kada se izlazi iz crkve, i tramvej je bio pun crnkinja sa čistim belim bluzama po kojima se još videle linije od pegle, I kondukter na kolima bio je crnac, i sav onaj kraj kroz koji smo prolazili izgleda da je bio crnački kraj, po onim niskim malim kućicama, i po bezbroju gamena sa licem od ebanovine što su jurili za našim kolima dok ih ne prodje volja, Tramvej je išao polako, kao pun neke svečane, trome prazničke dremeži, Napred je sedeo kočničar nehatno na svom sedištu kidajući zubima i žvaćući svoj kolač duvana, i potežaći jednim širokim gestom bremzu kao da pravi gimnastiku, Pridjoh kondukteru da ga zapitam, idu li naša kola pravo do »RockCreek« groblja, kamo sam ja hteo da odem, On me odmeri sa stranč, onim svojim krupnim belim crnačkim beonjačama, i odvali svojim promuklim dijalektom: |

— »So'dje's Hom, las' stešn, Sah,« — |

Ja mu rekoh da to znam, ali ne znam gde bih trebao da se skinem za »Rock-Creek Cemetery«, 5 |

— »Las' stešn, So'djes Homl« — ponovi on očajno lenjo, čak i nepogledavši me ovaj put, prislonjen uz jedan gvozdeni stub па kolima,

Počela je da se spušta već popodnevna omarina kada stigosmo pred ulaz u »Soldiers' Home«. U velikom parku oko ove vrste američkog invalidskog doma sedeli su svugde po klupama mali starčići obučeni u svoju plavu prazničnu uniformu; i skoro svaki sa malom

165