Nova Evropa

Може се стога рећи, да је од свих западних народа најлакше владати над Немцима. Немачки је народ извршио истина, једну револуцију, али ова нимало не смета. свима онима, који носе главну одговорност за, пропаст Немачкога Царства, да о своме, а често н о државном, трошку живе где н како хоће. Кад би маса имала уопште права да своје вође линчује, то Он право свакако припало пре свих осталих Немцима. Немачки државници починили су убијство над евојим властитим народом продужујући Рат у бесконачност, нако им је на читаве две године пре евршетка. Рата. било јасно да губе игру. Бесавесно и бестидно обмањивање народа од њихове стране ишло је тако далеко, да су масе још и на неколико дана пред слом веровале чврсто у потпуну победу. Утолико је већа била, одговорност немачких вођа и политичара од свих осталих. Њихови непријатељи вани нскоришћавали су у пуној мери овако држање Немачке за своју пропаганду, те је то довело ову на један мах до потпуне моралне изоладије. Признавали су јој, додуше, ин даље, смисао за организацију, и техничку административну способност, али је од почетка морало бити јасно свакоме паметном човеку у Немачкој, да ће бити муке н невоље док иностранство хтедне опет радити с њоме заједнички па било то ма за какве опште и заједничке интересе. -

И свакидашње појаве после Револуције изазивале су сумњу, да ли је цео немачки народ искрено окајао поступке и грехе својих вођа и државника. Бивше војне и цивилне генерале немачкога Рајха дочекивали су још увек, по провинцијама, војничке организације и студентска удружења, славећи их као највеће победиоце, баш као да су цели свет покорили вољи Немачке. То су били симптоми расположења старога, немачког друштва, који су још били могући услед оскудице темперамента и непознавања праве стварности. Али онај део немачкога народа, који се доиста ослободио био завојевачких прохтева и убојних планова, и који је узео себи за. лозинку »никада више рат!« —, тај део гарантовао је, да се стара времена у Немачкој неће тако брзо опет вратити.

Међутим, шта доживљујемог —: Рат је понова на видику! Свуда је расположење напето ин атмосфера пуна. електричности. Из дана у дан говори се свуда, и једино о Рајни и Руру, н о трошковима око издржавања савезничке армије у окупираном подручју. Новине доносе масним словима податке о огромним војним дажбинама, сваљеним на леђа немачкога народа за туђу војску које, поређене са целокупним трошковима. бивше царске војске, прелазе буџет за читав низ ранијих година. Пратећи изблиза догађаје, сазнају се чињенице, које фрапирају, и које су мало коме познате. Тако, например, 228 мањих и већих места и градова Немачке било је окупирано, још пре годину дана, тако великим бројем антантиних војника, да је на сваких 18 становника долазио по један антантин војник (док се у царско милитаристичко доба по један војник рачунао на 20 становника). На самој обали Рајне стајало је у исто време, са запетом пушком, 180.000 савезничке војске, насупрот армије целе Немачке која броји 100.000, слабо опремљених војника, без ратне муниције, и са разореном ратном индустријом.

При таком стању ствари, васпостављање мира у свету, и свака. одбрана мировне политике, постају тешки м долазе у питање, и у Немачкој као

212