Nova Evropa
јег: 1) ротЏоуапјет зе пе mogu vredjati prava privatnih lica na naknadu štete ; 2) ako kralj ne izvršuje izvršnu presudu, kako ona glasi, on ne stavlja drugu presudu na mesto nje: izrečena izvršna presuda, kao neponištena, važi i dalje u odnosu na prošlost, — njeno dejstvo uništeno je samo za budućnost; 3) pomilovanjem zamenjena kazna mora postojati u Kaznenom Zakoniku {robija se n, pr. ne može zameniti batinama), niti se pomilovanjem sme prekoračiti u zakonu predvidjen maksimum nove kazne; 4) aktom pomilovanja pomilovanom se ne može povratiti izgubljena gradjanska čast, — ona se ponovo stiče naročitom procedurom [od ovoga se izuzima pomilovani politički krivac); 5J tek po pristanku Narodne Skupštine, kralj može pomilovati osudjenog8 ministra, što znači u stvari da ministar može biti pomilovan samo od zakonodavnog tela ; i 6) osudjenik u kontumaciji može biti pomilovan samo pre nego što se nad njim, dobavljenim, ne otpočne ponovno isledjenje, —
Nije bez interesa zabeležiti, da je pomilovanju, po svojoj prirodi, slično pravo muža da može svoju ženu osloboditi izdržavanja kazne, na koju je osudjena zbog preljube.
HI
Sredstvom abolicije država se unapred odriče svog eventualnog prava na kaznu, koje Još nije utvrdjeno. Aktom abolicije kralj sprečava, odnosno prekida, krivičnu istragu za kakvo političko krivično delo u korist odredjenog krivca, Uživajući ovo pravo, kralj zadržava, u odredjenom slučaju, primenu celokupnog dela Krivičnog Sudskog Postupka, koji se odnosi na generalnu i specijalnu istragu : — krivac ne može postati ni osumnjičenim, ni obvinjenim, ni optuženim,
Kraljevo pravo abolicije ograničeno je utoliko, što 1) ono može biti upotrebljeno samo pre izvršne presude izrečene profiv odredjenog krivca, i 2) što je dopuštena i moguća samo za političke krivce, Zatim, krivica jednog ministra ne može biti abolirana čak, ni sa odobrenjem Narodne Skupštine, što znači da akt abolicije u pošledu krivice ministra ne može izvršiti ni kralj ni· Narodna Skupština, ni zakonodavno telo, a da ne povredi samu ustavnu погти.
Davši kralju pravo abolicije, pored zakona i sam ustav privileisao je političke krivce, i povukao oširu razliku izmedju njih i običnih krivaca, — što je sasvim umesno, jer politički Krivci ne ruše osncvu društvenogš života, imovnu i ličnu bezbednost, već rade protiv jednog prolaznog i privremenog političkog uredjenja,
Greškom redaktora, koji je držao da pojam amnestije zaokružuje i pojam abolicije, član 50, Ustava nije povukao razliku izmedju abolicije i amnestije, Medjutim, ova dva pojma mogu se poklapati, ali ne moraju, U pogledu sadržine, amnestija je punije pravo i širi pojam od abolicije, U pogledu dejstva, amnestija je bezlična, jer se njome koriste svi izvršioci odredjenih krivičnih dela, i kolektivna, jer obuhvata čitave kategorije krivičnih dela, — dok je abolicija lična i individualna, odnoseći se samo na imenovano lice ı njegovu
259