Nova Evropa

sud treba "/, пагофшћ ровјат Ка да бјазаји 7аго, Današnji krnji jugoslovenski parlamenat, bolje reći sovjet nikao iz radikalsko-turske ljabavi, to neće učiniti, Hoće li ga optužiti kralj? Držimo da hoće, jer ovakvim »kraljevskim« postupcima ministar Vujičić, na prvom mestu, obesvećuje autoritet krume i ruši ugled dinastije...

Radikali su sve profanisali, i ustav, i zakone, i kralja, i vojsku, i činovništvo, — i nad napaćenim masama Južne Srbije raširili užas, stvorili nepoverenje, ulili mržnju, Tu narodnu mržnju prema režimlijama {još ne i prema državi), što su je stvorili radikali, mogu otkloniti jedino kralj i udružena opozicija.

Evropski Rat oslabio je svugde demokratiju, široke mase umorne su i slabo se interesuju za javne poslove; — više manje, koterije i sovjeli postoje u svima državama. Što se nas tiče, 1912 8odina kobna je za jugoslovenski demokratizam, pa i za samu jugoslovensku državu. Proširujući državu, srpski narod nije ni slutio da će se time stvoriti skrivene koterije, koje će ga postepeno odstraniti od javnog života i baciti u odvratno koterijsko ropstvo. Jedna, ali najopasnija, od tih koterija jeste radikalna stranka: — ostavši davno bez uverenja i naсеја, опа зе danas pretvorila u podmuklu organizaciju za eksploatisanje državne vlasti, šireći oko sebe teror i korupciju, i kužeći politički život cele zemlje ... Verujemo ipak, da u našoj prostranoj državi postoje ljudi, sposobni zle da svladaju, slabe da zaštite, dobre da ohrabre i povedu, Oni treba da stupe nasredu. |

PL a,

Ekonomski pregled.

Finansijska Biblioteka »Jugoslavenskog Lloyda«,

(Br, 1: Ivo Bilošević: »Dokumentarni akreditiv«; br, 2: Stanislav Kukla: »Kako valja čitati bilance«; br, 3: Ljubomir St, Kosier: »Problem štednje i naši uložni kapitali«.)

Redakcija »Jugoslavenskog Lloyda«, poznatog zagrebačkog privrednoga dnevnika, kuša da pokrene jednu privrednu biblijoteku. Dosada su izašle, pod imenom »Porezne Biblioteke« dve studije o poreznoj reformi, a pod imenom »lIndustrijske Biblioteke« prikaz industrije Slovenije i Dalmacije, Ove godine izašle su gore označene tri radnje, ovog puta pod imenom »Finansijske Biblioteke«, Osim toga izašla su i neka posebna dela, koja nisu uvrštena ni u jednu od зроmenutih biblijoteka, Uzgred spominjemo, da bi bilo daleko jednostavnije, da su sve ove publikacıje išle pod imenom jedne biblijoteke; čemu ih deliti u toliko posebnih kategorija kad ionako od svake tako polako izlaze brojevi? Inače, gotovo sve ove radnje koje smo nabrojali bile su već štampane u samome »Jugoslavenskom Lloydu«. Neke su preštampane s malim izmenama, a neke i bez ikakve izmene ili dopune, Ovakav način izdavanja ima tu manu što pojedina dela gube od originalnosti, a to preimućstvo što je izdavačima omogućeno

392