Nova Evropa

О организацији и задаћи ветеринарства у војсци, (Кратак преглед војног ветеринарства.

У војсци је ветеринарска служба, уређена тако, да су ветеринарском референту при Министарству Војном потчињени ветеринарски референти појединих армијских области, а, њима опет они дивизијских области. Ови последњи врше надзор над читавом ветеринарском службом и њезиним особљем на, територију своје дивизије. Коњички и артиљеријски пукови, те већи гарнизони, имају по једнога или и више ветеринарских официра. Пород тога се у сваком месту, где је смештена, армијска. или дивизијска, област, налази по једна ветеринарска болница, којом управља ветеринарски официр. Џрописани су и посебни лабораторији за. специјална претраживања из „Ветеринарске медицине, који су од еминентне важности по напредак ове струке и по здравље поверених јој животиња.

За. ветеринарски подмладак побринуло се је Војно Министарство па тај начин, да. је поделило добре стипендије одличним ђацима. за студиј ветеринарске медицине на нашој Високој Ветеринарској Школи у Загребу, а зато их је опет обвезало, да на узврат служе становит број година као ветеринарски официри у војеци. На овај начин војска ће доћи до врсних стручњака, а ветеринарски сталеж до одличних представника. Осим тога је у Београду отворена школа за ветеринарске помоћнике, у којој ће се млади људи оспособљавати, да код трупе и по болницама узмогну бити п pu руци ветеринару у његову раду.

Важност статистике сточних болести уопште, а заразних напосе, упознала је и наша војска. Законом се је уредило перијодично сакупљање података о појавама свих важнијих болести код војне стоке. Ови ће ти сакупљени подаци бити месечно, и концем сваке године, обелодањени, те ће служити као потребна надопуна статистичким подацима, што их публикује ветеринарско одељење Министарства Пољопривреде и Вода. Овако уређена статистика биће верно огледало здравственог стања свих домаћих животиња у нашој држави.

Задаће су ветеринарства у војсци следеће. Ветеринарски официри треба да будно пазе, да инфекцијозне болести не заразе војну стоку. Такове би заразне болести у мирно доба проузрочиле осетљиве губитке, а у ратно би доба могле довести у питање и само успешно вођење рата. У том је дакле погледу војна, ветеринарска. служба надасве одговорна. Догоди ли се пак, да се зараза и поред помњива надзирања ипак пеопажено. ушуња, тада, је дужност ветеринарских официра да је што пре открију и да јој пајсходнијим мерама спрече ширење. Заражена. се грла одвајају и засебно лече. Нарочиту пажњу морају војни ветеринари посветити воонозама; то су болести које са животиња и на људе прелазе, ради чега су двоструко опасне.

Мимо инфекцијозних болести дешавају се свакодневно код животиња, као и код људи, лакша и тежа оболења, којима узроке треба тражнти у раду, у смештају, у храни, нези, п т. д. Свим тим болесним животињама,

446.