Nova Evropa
lute, nedovoljna organizacija izvoza (ако зе tu o organizaciji uopšte može i dovoriti), i to što još nemamo zaštitnih vefermarskih konvencija, Statistika celokupnog našeg izvoza stoke i stočnih sirovina nije nam poznata; možemo izvestiti samo o tome, koliko se je izvozilo, 1922, preko carinarnice u Mariboru, kroz koju se u to doba kretao uglavnom sav naš izvoz u one zemlje koje od nas najviše uvoze, buduci da tada [1922] provoz kroz Madžarsku još mije bio slobodan. Izvoz preko Maribora dakle iznosio je te godine: 8200 konja, 19,500 50veda, 6500 ovaca, 93.600 svinia, i 33.000 komada peradi; zatim 375.000 kg Sovedjes mesa, 215.000 kg konjskog mesa, 7,048.000 kg svinjskog mesa, 44,200 kg ovčjeg mesa, 1,505.000 kg zaklane peradi, 1,445.000 kg mesnatih preradjevina, 21.000 kg mesa od divljači, 414.000 kg slanine, 1,106.000 kg svinjske masti, 1,057.000 kg koža, 640.000 kg mezdre {odpaci od kože), 356 kg vune, 486.000 kg životiniske dlake, 158.000 kg suvih i soljenih creva, 102,000 kS papaka i rogova, 28,000 kg perja, i 153.000 kg kostiju. — Živa stoka izvožena je najviše u Austriju, Češkoslovačku, i Nemačku, a ponešto i u Belgiju, Franctsku, Ttaliju, i Švicarsku; perad takodjer i u Veliku Britaniju. U ove se zemlje izvozilo i meso, mesne preradjevine, i stočne sirovine, — Ove зе бофште izvozi preko Maribora žive stoke gotovo za 90% manje, budući da je sad slobodan provoz kroz Madžarsku, usled čeđa je najači izvoz stoke preko carinarnice u Subotici, gde je ocarinjeno, meseca septembra o. 5. 675 мабопа боуеда, 348 vagona svinmia, 15 vagona svežed mesa, 34 vađona peradi, i 5 vadona suvih creva, dok je preko carinarnice u Mariboru izvezeno u istom mesecu septembru ove godine: 150 konja, 2800 goveda, 1700 svinja, 106 vagona svežeg mesa, 5 vadona mesnih preradjevina, i 25 vagona stočnih sirovina.
Da bi naše stočarstvo moglo da uspeva kako treba, te da se naš izvoz sločnih produkata osnaži, potrebni su našim stočarima pre svega dobri učitelji, dobri vodje i organizatori, te sigurni čuvari za njihovu živu imovinu, A. ho može biti dobar učitelj u stočarstvu? — Samo stručnjak, koji je izučio nesamo amatomiju i takozvani eksterijer živolinja, пебо 1 bhistologiju, Hzijologšiju, i biologiju domaćih životinja, te poznaje i sve mikroorganizme koji utiču štetno na životinjski organizam. Takav stručnjak može biti samo veterinar, On je dakle pozvan da bude vodj i organizator stočarstva, jer je on u stalnom dodiru sa stočarima, pa poznaje najbolje njihove prilike, Veterinar Je ujedno i pravi čuvar stočarstva, jer leči bolesne životinje i brine se za hidijenu stoke, a njemu je povereno i veterinarno redarstvo,
U Hrvatskoj i Slavoniji, koja je najnaprednija u stočarstvu od svih naših pokrajina, vode već od više decenija stočarstvo Sotovo isključivo veterinari, oni odabiru priplodnu stoku, oni је kupuju u inostranstvi i raspačavaju po pojedinim opštinama, oni Osnivaji marvogojske udruge, i t. d, Rezultati hrvatskih veterinara u sločarstvu tako su sjajni, da ih ne mogu negirati ni najveći neprijatelji veterinara, te možemo samo želeti da u tom робједи Hrvatska posluži wzorom i drugim našim pokrajinama, Uopšte kurativna vele-
452