Nova Evropa

кава. Велики новац, и кад украден, импонира малом човјеку. Човјек без новца, или са малом свотом, — шта такав уопште вриједи и броји Ко краде на мало тај је глуп, таји незаслужује друго до да будеу тамници. Од сиромаха, малог човјека, пустоловни, предузетни дух, који тежи за великим новцем и богатством, изискује безувјетно поштење, Слуга, док је слуга, треба да. је поштен, јер како би иначе газда. проводио своје велике планове! Хиљади намјештеника никако се не може допустити да сваки превари гааду, кажимо, по један долар на дан; али ако газда сваког од хиљаде намјештеника, или хиљаде муштерија, може да окине за долар на, дан, — то је већ нешто друго! То је »добар бизнис«, то је »ваљаност«.

Чаробна ријеч »бизнис« (business) cBe покрива и оправдава, штогод је велико. Незаконито и неправедно присвојити 10, 100, 1000, или 5000 долара, то је крађа; неправедно присвојити 100 хиљада, или милијон, то је »бизнис«. Таково је схватање у крви и природи преогромне већине свих људи који се у Америци налазе. Кад се пустоловни дух отискује из Европе пут Америке, он ни за, час не размишља: шта, бе н како ће у Америци; он само зна. да је Америка, земља у којој се прави новаца, он је спреман да ради »ма било што«, и »као што раде и други«. Што је ко прожет већом дозом такова, мишљења, утолико тај у Америци боље успије. Не крзмати пред никаковим послом, пред никаковим предузећем, не имати никакових танких осјећаја. ни скрупула, н успјех је сигуран. Неуки а даровити људи подеснији су материјал за »успјех« од такозване интелигенције, коју одгој и читање више омета него ли јој помаже на путу ка »успјеху«. Јер успјех је све. У Америци се повољно квалификује човјека фравом »He is a successful тап« — »он је човјек који има успјеха«. Не каже се: »Он је добар«, или: »Он је праведан, или мудар, човјек«. Те врлине мало ко цијени и уважује. Уважује се и цијени само успјех. И томе се не треба чудити, — у свијету пустолова не може да. буде друкчије.

Кад овако стоје ствари, онда се готово и заборавља, на онај малени број домаћих, наших и инородних, пустолова у Америци који имају скрупула, који су поштени, и који по својој природи не могу бити нескрупулозни. Они се у Америци не налазе у свом елементу, они вегетирају или живе, понекад чак и прилично живе, али се никад не обогате. Њихов је живот ту неутрализован: не дају се варати и не варају друге, док сав амбијенат око њих тражи или да експлоатише или да се даде експлоатисати. И што су овакови људи културнији, тим горе по њих. Јер они све виде, све знају и разумију; они осјећају да имају воље и спреме, али им савјест не да да судјелују. Окрупулозни пустолови душевно тешко трпе, њих боле све неправде, и из њихових редова излазе као неки апостоли који вапију у пустињи, или тачније, којих се глас губи сред буке и јурњаве пустоловног свијета. Понеко, из љубопитности, заустави се часком да чује неколико њихових ријечи; али — јер је вријеме новац — одмах затим јуре даље. Други, пролазећи, насмију им се, или им се зачуде, — у што вријеме губе! ...

Док се Америка сталожи, тамо до коју стотину година, доћи ће вријеме за скрупулозне пустолове и за њихова схватања. Садашње вријеме није њихово. Окрупулозни пустолови по осталом свијету најпаметније ће урадити — ако не дођу у Америку.

510