Nova Evropa

бакар, и злато из утробе земље. Све то није угодно, јер је везано за. непрестано физичко издржавање и страдање; али, док је неук, друкчије не може да му буде. Он треба да сноси и страда, или да не долази у Америку. Или треба да ту учи, да научи, да зна, па да му буде лакше.

Највећа, запрека напретку нашем човјеку у Америци јесте околност, што је слабо писмен. У домовинским школама, наш сељак прима. врло слабо обра"зовање. У тим школама научи он једва толико читати и писати колико је потребно да може у Америку ући; али је његова писменост у основи тако мањкава да на њој не може изграђивати даљње своје изображавање. Да. у Америци »успијеш«, хоће се добро знање енглеског језика у читању и писању. А како ће научити енглески језик онај који ни свога, језика не зназ Наш човјек оком научи колико и један други човјек, али шта, је то Занати, трговина, индустрија, траже писмено знање. Све се то учи н у слободним школама; али школом се не могу користити они који не знају добро читати, писати, и рачунати. Стога неписменост лежи као мора на нашем ч0вјеку у Америци. Она га трајно држи прикована, уз најтежи ин најслабије плаћени рад, она му немилосрдно држи закрчен пут ка сваком напретку и побољшању свога стања. Тешко његово стање прави од сваког нашег ч0вјека друштвеног бунтовника: код њега, налазе најспремнијег пријема. све науке и доктрине које му обећавају промјену тога стања. Те доктрине, што су идеалније, утолико му више штете, у земљи какова, је Америка. Јер он св заноси за ствари којих ту нема, и дуго неће ни бити. И дуго не може да буде! Јер Америка није земља. идеала, него је то земља која. се састоји од људи у којима превлађује пустоловни нагон — жеља и похлепа за материјалним добрима. И сам развитак ствари ову је голему машину тако удесио да она, свакоме ко »вна«, даје толико материјалних добара да му се није нужде бунити. И све је ту тако удешено да и највећи »бунтовник«, чим се само ослободи свога шкрипца, одмах ступа у редове оних који теже за. богатством, а заборавља оне који остају за њим.

Ум који влада поретком ствари у Америци — зна шта ради. Милијонером се не може постати ако је маса оскудна. Маси треба. давати довољно новаца па ју научити да обилно троши. Само на тој обилности трошења. може се постајати великим богаташима.

Наш човјек, којему неукост крати да Америку види баш онаковом какова јест, те да се у њој узмогне снаћи и окористити свим њеним приликама за олакшање свога живота, трпи и душевно и физички. И ништа му ту не може помоћи до знање. Овдје треба ићи за лримјером оних који знају боље од тебе. Маколико ти то, као полуписмену, тешко било, мораш прионути уз књигу и рачуницу. Треба научити језик, научити какав занат, каково звање. То једино помаже, ништа друго! »Правда«, »љубав«, »милосрђе«, — још није дошло њихово вријеме у Америци. — Него, да се чуваш полиције и закона, бар све дотле док си сиромах. Као сиромах од сваког ћеш преступка пострадати; и зато, будући сиромах, не кради, не варај, не убијај, — уопште: не долази у сукоб ни са једним и ни са каковим законом. Већ по закону божјему и природному, човјек не би смио чинити зла дјела; али те у Америци, осим тога, и искуство опомиње, још више од Бога и природе, ако ви сиромах, да се чуваш суда и закона.

512